Skrivanje (iz dnevnika dokone domaćice)

 „Da poživi izumitelj kozmetičkih proizvoda BB, CC i ostalih oznaka kojima se uspešno prikrivaju podočnjaci, tamni kolutovi i ostale prateće pojave neprospavane noći, napornog dana, porodičnih slavlja i drugih tragova na licu“. Već mi je ovo postalo jutarnji ritual kojim izražavam beskrajnu zahvalnost za proizvode nove generacije koji mi omogućavaju da se lagodno priključim masi i da izgledam kao „sav normalan svet“ a raspoloženje koje je u skladu sa vremenom (promenljivo oblačno), sakriću na drugi način, jer za to ne postoji nikakva hemija.

Probijam se kroz gužvu, logičnu posledicu ispunjavanja predizbornih obećanja. Radi se na sve strane! Iako mi baš nije najjasnije čemu tolika raskopavanja puteva, gledam da zaobiđem radove i radnike. Mislim, iskopati pa vratiti sve kako je bilo, bez nekih većih promena, deluje nelogično. No, kako smo navikli na sve, malo više haosa, otpada, pogrešne signalizacije, neće nam naškoditi. Teško nama, srećni smo što ipak rade, jer smo očekivali da, čim se objave rezultati, sve ostane raskopano, a mašine i radnici preko noći nestanu. Takve stvari se dešavaju svakodnevno, da su čestim ponavljanjem dobile status normalnih pojava.

Ženski deo okruženja, oran je za priču o... O bilo čemu, nema veze, a ako zatreba i o fudbalu, što da ne? Aktuelne teme tiču se svih nas, a ni kafa nije kafa ako uz nju ne ide razgovor, kao jedan vid psiho terapije. Jutarnje, tad je najpotrebnija, jer ispred nas je  dan sa kojim treba izaći na kraj, a bogami i sa manje ili više nerazumnim zahtevima klijenata koji misle da za sitne pare mogu da traže da im dubite  na trepavicama. Čuli su da se u svetu tako radi i mi moramo da se prilagodimo, da budemo deo sveta.

Gledamo, kolega je nešto zagonetan. Smeši se, sklanja od nas, sređuje papire, robu. Sve mora biti „pod konac“. Da, znamo, kad god počne tako da radi, to ukazuje na nešto. Ne zanimaju ga izbori, olimpijada, prestupna godina, dešavanja u svetu niti u okruženju. Ama, baš, ništa! Čak ne komentariše ni tzv. ženska posla. Dobro, za ovo poslednje, prilagodio se, neću krivo da kažem, pa ponekad imamo utisak da je i on jedna od nas.

I tako teče naša svakodnevica u kojoj, priznali ili ne, sve počiva na skrivanju-od podočnjaka preko emocija do skrivanja iza uniformi, položaja, principa... Nekad mi se čini da na neki morbidan način, uživamo u tome i da što je čovek neosetljiviji, zatvoreniji, tretira se kao jači i stabilniji, prilagodljiviji, uspešniji. Katastrofa svetskih razmera!

Biti star, postalo je nepristojno; biti umoran-takođe! A tek biti emotivan!? Nedopustivo!

Prvo rešava kozmetička industrija, ciljajući na psihologiju žena, a tom triku nije odolela ni muška populacija, pa se sve skupa svelo na prkošenje vremenu i prirodnim procesima. Prazne glave-prazni životi, a treba to sakriti.

Što se emocija tiče, koliko je nekad bilo ljudski pokazati ih, danas je ista stvar toliko mutirala, da je teško prepoznati je ili uloviti neki njen obris, kod većine ljudi. A nije da ih nema, samo se vešto kriju, jer doba koje zovemo savremeno, počiva na profitu, pa su i viteštvo, ženstvenost, romantika, dobili svoju cenu, a materijalizacija, lopovluci, prevare –opravdanje, a naše tzv. prilagođavanje, donelo nam je gubitak, jer smo skrivajući se, izgubili sami sebe i teško se možemo pronaći... A još teže priznati...