Spasonosni lek - II deo

Na samom početku, trebalo bi biti razmotreno i pitanje ravnopravnosti, i to sa više aspekata. Naime, radi se o tome da će i zaposlene i nezaposlene majke imati pravo na nadoknadu, ukoliko imaju troje dece. U redu, Zakon je jednak za sve, ali može li u istom položaju biti majka koja radi i ima primanja i majka koja ne radi? Razlog za postavljanje ovog pitanja nisu samo primanja, već opštepoznata činjenica da, ako žena ima dete, teže (čitaj nikako) dolazi do posla? Verovatno bi to funkcionisala po nekom principu srazmernosti, jer nelogično je da dobiju istu sumu i zaposlene i nezaposlene majke.

Druga stvar koja je meni jako, jako zasmetala, jeste izjava u listu „Politika“, koja kaže da se razmatra mogućnost da tu nadoknadu dobiju i samohrani očevi. Zašto se ta mogućnost, uopšte razmatra? Trebalo bi da se podrazumeva. Koja je razlika između majki i očeva, naročito samohranih? I očevi podjednako ulažu trud u odgajanje svoje dece, vole svoju decu isto kao i majke. Uostalom, i jedni i drugi su roditelji i treba ih podjednako tretirarti. Na scenu su, dakle, stupile predrasude, pa se pojam roditelj tumači jednostrano i kao korisnik nadoknade spominje se majka. Zašto to ne bi bio onaj roditelj koji ne radi ili roditelji zajedno, a u slučaju razvoda, onaj roditelj kome deca pripadnu?

A administracija? Koliko će papira biti potrebno da bi se to pravo ostvarilo? Papiri, redovi, čekanja, kašnjenja isplata? Možda svega toga neće ni biti, a možda će dodatno zaposliti ljude koji će se time baviti i dnevna štampa, a i vesti, biti preplavljene izjavama o otvaranju novih radnih mesta. Možda.. O uslovima za ostavrivanje nadoknade-ni reči!

Još jedna pojava, da ne upotrebim reč trend, koja je poslednjih meseci izražena, jeste oduzimanje dece i njihovo smeštanje u hraniteljsku porodicu, koja ih čuva i brine o njima, kad situacija to zahteva, i za to dobijaju nadoknadu. Ne bi to bilo nešto što se zove trn u oku, da glavni razlog za oduzimanje dece nisu materijalni uslovi roditelja. Sve se to lepo upakuje pod masku neadekvatne brige o deci, njihovo zanemarivanje i ostalo. Sa te strane, materijalna pomoć države dobro bi došla, samo što, trenutno, ona ne ide roditeljima, nego hraniteljima. Roditeljima se postave uslovi, pa neka se snalaze. Možda bi ovde ova odredba, ako se usvoji, imala pozitivne efekte, ali to i dalje nije rešenje problema koji se zove bela kuga.

Ne znam koja će suma biti u pitanju, nadaju se,kažu, da neće biti simbolična, već pristojna, u visini jedne plate, gde je ovo drugo već počelo da izaziva placebo efekat, pa je mnogima bolje od same pomisli na to, ali

da bi ljudi ostajali u Srbiji, rađali decu, gradili normalan život, moraju imati nadu u budućnost. Moraju videti nešto svetlo. Moraju videti sebe kao člana jednog normalno društva koje ide napred, društva gde su ljudi-ljudi, a ne potrošna roba. Niko ne želi da rađa decu koju će slati u rat, dok deca onih, koji iz udobnosti svojih fotelja daju podršku otadžbini, sede kod kuće ili se bahato voze ulicama u dobrim i skupim automobilima, zaštićeni sa svih strana.

Ko želi da rađa decu koju ne može da nahrani? Ljude bez perspektive koji će svoje parče hleba tražiti ko zna gde?

Umesto bilo kakve materijalne nadoknade, dajte nam posao za koji smo se školovali, da možemo da izdržavamo decu. Da radimo i zaradimo. Dajte nam mogućnost i šansu da se sami lečimo od bele kuge, tako što ćemo biti poštovani kao ljudska bića u državi u kojoj vladaju rad, red i disciplina, u džavi koja se razvija na domaćoj proizvodnji a ne na plaćanju stranaca koji će nas izrabljivati, tzv. stranih investitora.

Dajte nam  državu zasnovanu na pravnoj sigurnosti i ekonomskoj stabilnosti i natalitet će rasti. Nikakve mere neće biti potrebne, a naročito ne one kojima će nezaposleni izdržavati i zaposlene,  državu u kojoj ćemo moći da se oslonimo na tu istu decu o kojoj toliko pričate, a čiju budućnost sistematski uništavate.

-kraj-