Stanje…/ Rešenja su tu – 3. deo

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/hm-resenja-su-tu-1-deo

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/koracic-resenja-su...

Ratno stanje u ovoj državi je do pre nekoliko decenija rešavala vojska, službe u okviru policije, razne špijunske i kontraobaveštajne službe, a postojale su i teritorijalna odbrana, razne milicije i druge organizacije koje su se bavile time. Postojala su dva uvrežena izraza: spoljašnji i unutrašnji neprijatelj. Oficiri i druga službena lica su ranije birana ne samo po podobnosti, koju je propisivala određena “siva eminencija”, već i po sposobnosti, pameti i spremnosti. Toga danas više nema. A nije ni ratno stanje te vrste.

Vojska je desetkovana, uništavaju se njena „sredstva“ kojima bi dejstvovala u slučaju napada, policija se jača po partijskoj liniji, sve do komunalaca koji su krajnji ljudski otpad, a razne službe primaju svoje radnike i saradnike po partijsko-rođačkom principu i izbacuju iz zemlje ljude sa potrebnim znanjem, nivoom inteligencije i obrazovanjem. Klauzevic, Sun Cu i Aleksandar se ne bi okretali u grobu, već bi postali propeleri kad bi znali za ovo.

Zemlja koja je postojala pre nekoliko decenija je uz pomoć današnjih prijatelja sadašnjeg rukovodstva ove države sistematski razbijana. Podeljena na male države koje su u ropskom odnosu prema onima koji su ih okupirali. Te zemlje su vojno oslabljene do te mere da nisu u stanju ni da sačuvaju stado ovaca, a kamoli nešto više. Dok su te zemlje sistematski razdvajane jedna od drugih oružano i tehnički se pomagala i jačala grupacija majmuna koja do pre sto godina nije ni znala da hoda na dve noge, ali su sedeli na zemlji koja ima izlaz na more, a naročito na Otranska vrata koja su najzanimljiviji deo prilaza Jadranu.

Današnji veliki prijatelji srpskih politikanata već nekoliko decenija unazad uništavaju sve što je srpsko, a podupiru mržnju prema Srbima gde god mogu. Da li su to majmuni koji 'oće od srpske pokrajine da naprave deo velike Albanije, ili Mađari koji ispod tezge traže prisvajanje dela Vojvodine, ili Rumuni koji takođe ispod žita rovare, ili Bugari kojima je zinulo dupe za jedan deo Srbije, ili Hrvati koji su već uzeli veliki deo Jadranske obale i proterali preko tristo hiljada ljudi, ili bosanski muslimani koji su prisvojili deo koji misle da im pripada, sasvim je svejedno, jer nije bitna lokacija već način dejstvovanja. A srpski kolaborateri im pomažu iz sve snage. To što ti kolaborateri stranih okupacionih „sila“ koje samo sprovode svoje dugoročne planove sede u samom vrhu države ih ne čini manjim izdajicama prema sopstvenom narodu nego što jesu.

Uništava se vojna oprema, deo se rasprodaje na veliko ljudima koji mogu da kupe (a zna se ko danas poseduje toliki novac u ovoj državi), za bagatelnu cenu se daju kasarne, delovi zemlje, prodaju se ljudi u belo roblje, dozvoljava (i pomaže) se niskobudžetnim kriminalcima da se bave prevozom i preprodajom droge na veliko, a „službe“ koje su o svemu obaveštene ćute i ne reaguju. O „velikim“ i „malim“ kriminalnim radnjama koje svakodnevno vrše te izdajice sopstvenog naroda i države na svakodnevnoj osnovi ovde ne vredi ni pisati, jer su toliko jadni i glupi da se javno hvale preko svih medija, čiji su često i vlasnici, ili imaju na te iste medije toliki „uticaj“ da razne medijske kuće moraju da rade po naredbi. To se zove cenzura i to znaju sva ona strana govna koja sede ovde, ali se ne bune, niti im smeta. Štaviše, prija im, jer ovakve uslove iživljavanja ni nacisti nisu imali u drugom svetskom ratu.

Dakle, imamo ratno stanje, a izdajice sede u vrhu države i kontrolišu apsolutno sve. Svako normalan bi se u jednom trenutku zapitao da li postoji ijedan jedini patriot u tim “službama” koje nadgledaju i kontrolišu sve, ali rezultati višedecenijskog genocida koji se sprovodi nad sopstvenim narodom jasno pokazuje da, ako kojim slučajem i ima poneki pravi patriot onda taj ili ne sme da uradi ništa, ili ne može, jer je skrajnut do te mere da je ostao bez mogućnosti delovanja.

Tako stvari stoje, a dokaza ima pregršt za svakog koga bi to zanimalo. Ali, jedna od taktika psihološkog rata i jeste u tome da se skreće pažnja sa bitnih na nevažne stvari, pa su tako seljačke kurvetine, razni polupismeni predstavnici današnje zvanične politike, pijani saradnici okupatora, žvalavi i slinavi i raznorazna druga govnadija u centru pažnje, a to što nestaje jedan poveći grad godišnje i što je ova država potpuno zadužena i pod totalnim ropstvom degenerika koji su bili isterivani iz Evrope, a i onima koji šire svoj „Lebensraum“, to se prećutkuje na sve načine. To se zove rat…

-nastavlja se-