Svet na dlanu, Beograd na vodi

- Da ti gledam u dlan?

- Ma jok… Nema tu ništa…

- Sve ima u dlan.

- Nego, šta ti misliš o ovim plakatima “Slavimo Beograd”?

- Ma to ti je samo zajebancija za narod. Da narod čuti zbog pemzija. Beograd na vodi - zajebancija.

- Beograd je oduvek poznat kao grad na ušću dveju reka...

- To ti se sad zove „na vodi“.  Glup naziv kao “Mos’ na Adi”. Oni misle da su gradžani čoravi, pa ne vide da je mos’ na Adi.

- A, bilo je raznih predloga...  najviše vezanih za istorijske ličnosti, uključujući neizbežne Nikolu Teslu i Novaka Đokovića.

- Oni bi pobedili, glat. Ali, Tesla več ima aerodrom, a Džokovič avijon...

- I ja mislim da bi pobedili da je bilo glasanje, jer propaganda voli da ističe da su ta dvojica Srbi. Srbin Tesla i Srbin Đoković…

- Samo ne s’vatam zašto država koja za pet-šes’ ‘iljadarke duga oče da seče struju, tol’ko spominje Teslu koji je ‘teo struju celom svetu da podeli džabe..

- Meni su se bile dopale ideje kao što je „Jedro“…

- Podseča malo…

- A i sam sam imao neke svoje ideje. Jedna od njih je bila „Bela kost“, u čast Vaska Pope („Bela si kost među oblacima, kost kostiju naših“), ali to je isuviše poetično i ne bi bilo shvaćeno...

- Nemoj koske, podseča na kosturi…

- Takođe, pomišljao sam na naziv „Singidunum“. To bi, čini mi se, bio moćan naziv za most, u čast prvog imena našeg grada, i njegovog večnog trajanja...

- A pa znam… Ima taj univerzum Singidum… Tamo kod Infostana, u Danijelovu, čistila sam kod nji’ dok nisam prešla u vračare… Hahahaha!

- „Most na Adi“, ne zvuči kao naziv, već samo putokaz, baš poput onih natpisa na auto-putu, kad prelazimo reke preko nekakvih bezličnih mostova u sklopu saobraćajnica, pa piše: Most preko reke Morave, Save, ili Tise... Doduše, i onaj čuveni most na Drini, kod Višegrada se samo tako zove, ali...

- Eee, al’ to je Andrič…

- Znaš Andrića?

- Pa završila sam osnovnu školu, bre… “Na Drini čuprija”… Al' to, nekako, bre, lepo zvuči…

- Da, baš to htedoh da kažem...  Jedan turcizam i jedna inverzija bili su mu dovoljni da stvori poetiku.

- Nisam znala da je pis'o i pojeziju...

- Eee, koliko samo divnih stihova ima o Beogradu, ali iz svega toga kao da nismo ništa izvukli. Ostali smo šturi i tupavi. Beograd na vodi, ej, a veliki pesnik Vasko Popa je o tom istom Beogradu napisao:

“Sunce te čuva
U zlatnom svom ćivotu
Visoko nad lavežom vekova

I nosi te na venčanje četvrte rajske reke 

Sa trideset šestom rekom  zemaljskom…”

Grad koji ima ovakve stihove, miri se s tim: “na vodi”…

Nema više nikoga ko bi ustao i rekao da je to isuviše banalno za jedan ovakav grad...

- To „na vodi“ zvuči k’o da posti.

- Veliki Miloš Crnjanski je napisao:

"Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni,
iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni,
Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut.”

Ali ništa od labuda, ništa od zraka i rečnog ponora samo - na vodi. Beograd na vodi.

- Ko, da prostiš, ima sračku... Hahahaha...

- Hahaha...

- K'o da je poplavljen...

- Da, da...

"Samo to više i nismo mi, život, a ni zvezde

Nego neka čudovišta, polipi, delfini,

Što se tumbaju preko nas i plove, i jezde...“

- E, ti delfini ti odlično idu uz mos'... Oni če se lepo vide sa mos'...

- Hehhhe, misliš? A Despot Stefan Lazarević, koji je prvi Beograd proglasio srpskom prestonicom, napisao je u svojoj Povelji:

“Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah ga i posvetih presvetoj Bogomateri.”

- Tu je on zaboravio da napiše preveliki grad Beograd na vodi... Nego... aj' da ti gledam u dlan...

- Ništa tamo nećeš videti, evo ti pet banke i hvala na razgovoru.

- Nisam ti ja gejša da naplačujem razgovaranje... Daj dlan ovamo..

- Nema ništa na dlanu.

- Sve je na dlan. Ceo svet... Al' nema mos'...

Vojislav Todorović