Zakasneli pubertet

U našem narodu postoje razni tipovi sa specifičnim genetskim nasleđem, sa određenim posebnim predispozicijama i karakteristikama. Tako se za Srbe iz Vojvodine kaže da su blagi, mirni i tihi, ali i skloni depresiji i rezignaciji; za Srbe iz Šumadije da su radni, ali i pronicljivi i cinični, i često podrugljivi; za Srbe iz Crne Gore, opet, da su ratobornog i slobodarskog duha. Za tzv. dinarski tip Srbina, kaže se da plene svojom inteligencijom, ali i tvrdoglavošću.

Najsmešniji tip Srbina, danas, pripada onoj posebnoj grupi ljudi, koja je u pojedinačnom oblikovanju društvene svesti gotovo genijalna, dok se u kolektivnoj borbi prepušta samoubilačkom aktu i samooporosti. Njih zabavlja samo dominacija, intelektualna onanija i samosažaljenje. Verovatno je reč o zakasnelom, još u potpunosti nepreživljenom pubertetu ili postoperativnoj adolescencij. Kao velika deca koja poseduju sve anđeoske osobine  naivnosti i dobrote, ali sa skoro ludačkom teorijom odraslih, spoj su natprosečnosti i ludila. Tamo gde nisu prvi, drugo mesto rezervisano je za nekog sa margine. Nisu zastupnici državne kontinuirane politike samoporicanja u poslednjih petnaest godina, ali svojom manijakalnom tvrdoglavošću pomalo liče na one koji nam poturaju ideje – Evropska unija ili smrt, i tako nam gade bilu kakvu pomisao o boljoj budućnosti.

Današnjeg intelektualca trebalo bi da krasi mudrost, a ne površnost; viši cilj, a ne svakodnevna i efemerna propaganda. Tvrdoglavim odbijanjem da zauzmu mesto koje im pripada, prepuštaju stolice onima koji pristaju na sve.

Apsolvirali smo da savremenog čoveka krasi nagon za očuvanjem sopstvene zadnjice, bez ikakvog osećanja za opšti interes. To je jedan od razloga što se kod nas politikom bave uglavnom moralni propaliteti i intelektualna nedonoščad, egomanijaci, i oni koji su podmuklo čekali svojih pet minuta. To je jedan od razloga zašto smo zanemeli u sveopštem haosu neznanja i ništavila.

Ivan Novčić