Živeo Stivi Vonder

U mnogo toga možeš da mi dirneš, a da mene boli kurac. Sujetu nemam tako da me ne možeš uvrediti. Za svačije mišljenje me generalno boli dupe. Ne pravdam se, ne objašnjavam i stvarno me zabole kurčina da li vam se dopadam.

 No, postoji jedna svetinja. Postoji jedna stvar u koju ako mi dirneš u meni se budi ranjena, razjarena zver koja želi samo krv. Zver koja ima želju da pokida svaki ud nesrećnika koji se usudio da dirne u ono u šta se dirati ne sme. Ta svetinja je Stivi Vonder, otac nad očevima, vešti vladar harmonije i najveličanstvenijih tonova. Čovek koji je iz Kosmosa poslat da nam ulepša život i nauči nas lepoti  muzike. Bez obzira što je kletva došla od strane nekoga ko sluša Đanija te je samim tim  diskvalifikovan za koršćenje kiseonika a ne davanje bilo kakvog komentara, ipak mi je zarila nož u srce kad je neočekivano muziku Stivija Vondera nazvala sranjem. Nakon extremnog postrojavanja i teranja u kurac šačice poštovalaca muzike izvesne Ćane, razmišljala sam... Šta raditi takvim ljudima? Kuda sa njima?

I shvatila sam - njiva je rešenje. Žali Bože onolike njive skorele i proplanke opustele. Tu gde mozga nema, snage treba na njive trošiti. A ne bleja po gradovima i upošljavanje po buticima i kafićima. Širite mi klicu idiotizma koju nisu videle ni Latinska Amerika ni raspali SSSR. Ovo što Srbija i regioni imaju stvarno je poseban socijalni poremećaj. I jeste idiotizam, jer je u pitanju mentalna zaostalost. Tu nema identiteta, brajko moj. Nije čudo što je prvo klonirano biće na planeti bila ovca! Ali i oko te ovce nauka je morala da se potrudi. A oko ovoga ne, jer čovek to sam radi. Sam se klonira, debil. Klonovi grabe sve što su nauka i moderna tehnologija namakle do sad... Od medicine do interneta i instagrama. Sve to komercijalizuju, šire i globalizuju da više ni oni koji profitiraju od zadovoljavanja klonovskih potreba ne mogu da postignu toliku potražnju. Baldisali! Umiru, bre, s četres godina! Umiru od hiperklonističkog nezajaža i  pomore! Klonizam - to nisu predvideli. Nema kada ljudska glupost nije iznenadila i one koji na njoj stiču moć. I satrla ih kao uragan čim se okrenula novoj ideji o jednakosti, brzini i masovnosti. To više nisu ovčja stada, već globalni ovčji čopori koji haraju planetom i pred kojima čopor najstrašnijeg zverinja izgleda kao grupica jaganjaca koji nevino trčkaraju poljem belih rada. Ovca klonuša. Nema identitet. Samo klonitet. Ne živi u stadu na svom rodnom pašnjaku. Već u čoporima krvožedno vitla planetom tražeć nož da je zakolju i definitivno joj presade mozak u guzicu. Ceo! I zato njiva. Njiva, kažem. Da se vozdigne poljoprivreda i spasi zemlja i narod srpski. A ne da mi polupismeno stado u usta uzima Stivija Vondera. Živeo Stivi, car nad carevima! 

Jelena Andonović