Društvo

Dva su najopasnija slučaja kad se izda naređenje za grupno pokretanje crnih džipova. Prvi je u predizbornoj kampanji, a drugi je kad ne slušaju oni što vrše vlast (onda od straha vrše nuždu, ali da ne razvodnjavamo sad priču).

Samo da bude za ogrev. Samo da se prezimi zima. Samo da se ne završi "Mala nevesta". Samo da ima za leba. I malo uz leba. Samo da ima za decu. Samo neka ima za zamrzivač. Samo d' uranim svinju. Ćuti, dobro je, da ne čuje zlo. Samo da ne bude gore. Samo da smo zdravi. Samo zdravlje, dobro je i ovako.

I tako imamo situaciju da se pojedinih mesta prihvataju mediokriteti i drugi bandoglavi mrsomudi koji su rođeni kao podrepaši i uvlakači, ili su kasnije u svojim jebenim životima shvatili da je život jedan i da ga valja na najbolji mogući način proživeti, a jedini način da se u tranziciji proživi život jeste uvući se u nečije dupe, a onda direktno u fotelju.

„Laž je religija robova i gospodara.“ M. Gorki

Kako god da nam je sad, a daleko od toga da nam je čak i podnošljivo, možda po prvi put u novijoj istoriji sveta imamo narod koji je preživeo sve što je moglo da se preživi.  Pod tim podrazumevam najveće katastrofe, političke lomove, raspade svojih država, sankcije, privatizacije, inflacije pa  do rata sa najvećom silom na svetu i neopisivog bezumlja u sopstvenim redovima.

Dvehiljadite godine donele su pokušaj uređenja medijskog prostora; u njemu više nema mesta za proroke i iscelitelje. Oni ipak nisu nestali, samo su se transformisali u nešto prihvatljivije astro ili tarot centre, povukli se u svoje novinske zabrane ili u zvanja lokalnih selebritija, kao i ranije.

Srbija je po ko zna koji put prinuđena da bira između više zala kako bi trasirala put u bolje sutra iz kataklizme u kojoj se baš zlom domicilnih i belosvetskih zlikova našla.

Da bi neko postao hranitelj prolazi specijalni program obuke, posmatranje, razgovore sa stručnjacima i zaista oštru selekciju. Onaj ko nije spreman da se preda iz ljubavi, nego vidi samo materijalni interes, bolje da odmah odustane od ove ideje.

Ovih dana smo mogli u novinama da pročitamo radosnu vest: Napredovalo zdravstvo u Srbiji. Lepo zvuči, ali zastrašujuće činjenice o katastrofi srpskog zdravstva se ne mogu ublažiti ovakvim vestima.

U početku su obećavali, besmisleno, ali slatkorečivo, potom pretili katastrofičnim najavama apokalipse, verujući valjda da će, sve što ne bude pomor u masama biti dočekano i protumačeno kao spas, kao uspeh zbog kojeg sledi nagrada. Sad ponovo obećavaju, nude nadu.