Društvo

Društvo

Mene ne interesuju svetla, ni telefoni, ni automobili, ni filozofije, ni religije! Mene interesuju priče, i to one koje su proizašle iz najvećih dubina čoveka i koje povezuju običnog čoveka sa njim samim, dakle mitovi.

Zaštićen je smolom koja mu prijanja uz neprobojnu kožu, braneći osetljiv imuni sistem od navale parazita iz čijeg je legla i sam potekao, ali koju nepogrešivo luči pri pokušaju ugrožavanja od strane pojedinaca ili grupe koju privlači aroma stabilnosti.

„Znaš“, rekoh joj, „kako god odlučiš, moraš da imaš na umu da je tvoje obrazovanje najvažnija stvar na svetu, molim te, nemoj to nikada da zaboraviš, potrudi se da sama sebi pomogneš tako što ćeš biti, znanjem i umećem, slobodna da sama odlučuješ o svom životu!“

Koga se plašiti? Zar je protiv zakona biti normalan? Nije, dragi moji, niti će ikada i biti.

Mi nismo neki zadrti Španci kod kojih ništa ne prolazi...

“Ideologija sponzoruša” se propagira preko medija i utiče na maloletne devojčice. Neke od njih, pod uticajem tih istih medija, baš u vreme srednjoškolskog uzrasta, “shvate” da se može prečicom i kreću u “materijalizaciju svojih potencijala”.

A mi, ponosni na svoje nebesko poreklo, progutamo knedlu, srećni što to, ipak, nije u našem dvorištu, guramo dalje...

Baš me interesuje koja bi to vaša rečenica bila za zaključak životnog puta?

“Onome ko je u svoj rad uložio sebe, emocije, poslednje pare, nadajući se da će nešto zaraditi, nisu potrebne prazne reči, nego kupci ili ljudi koji će bar poštovati uloženo, a ne prevrtati jednom rukom po tezgi, a u drugoj držati burek i jesti ga sve vreme!”

Tog umišljenog stvora zbog koga neko pati i ako je karma u pitanju, ni budući životi na novim planetama sledećih trista hiljada godina neće oprati! Gde su granice te i takve slobode?

Pages