Nemačka danas

Da bismo bolje upoznali tog džina na glinenim nogama, Nemačku, ne možemo da se uzdamo u zvanične srpske medije u dogovoru i pod patronatom interesa aktuelne vlade i njene povezanosti, uslovljenosti i zavisnosti od prve kontinentalne ekonomije.

Po zvaničnim podacima ekonomskog instituta za istraživanje, WSI, pri fondacijiHans-Böckler, bliskom nemačkim sindikatima, u Nemačkoj se u 2015. štrajkovalo ukupno 2 miliona dana. Najduži socijalni protesti su pogodili nemačku poštu i društvene jaslice, sve ukupno 1,5 miliona dana štrajka.

U javnom mnjenju Nemačke, 2015. će ostati u sećanju i po ponovljenim štrajkovima avionske kompanije Lufthansa inemačkih železnica Deutsche Bahn, koji su poremetili svakodnevnicu korisnika ovih transportnih preduzeća, a manje će se pamtiti mnogo oštriji sukob nemačkih metalurga savladom Angele Merkel.

Stručnjaci u svetu su zbog toga u nedoumici da li je u pitanju super-Nemačka ili kolos na glinenim nogama? Na prvi pogled i površno posmatrano, nemačku ekonomiju ne pogađa kriza koja kao crv jabuku nagriza ostale ekonomije evro zone. Međutim određene strukturalne slabosti mogu Nemačkoj da donesu dozu opasnosti, a kada je Nemačka u pitanju i njeno rešavanje opasnih ekonomskih situacija ne možemo a da ne napravimo istorijske paralele i da se ne prisetimo posledica.

Rast namenske proizvodnje, zaposlenost, budžetski  suficit, privredna ravnoteža i komercijalni balans su sa ljubomorom posmatrani od strane drugih evropskih zemalja. Međutim, uočljiva slabost nemačke ekonomije se ogleda, insistiraju na tim pitanjima ekonomski stručnjaci u opštem padu proizvodnje, slabljenju bankarskog sistema, vrlo niskom učešću unutrašnje potrošnje u BDP-u i posebno u demografskom deficitu.

Te slabe karike (po svetskim, najnaprednijim standardima naravno, a ne gledano iz Srbije)  su infrastruktura koja stari, demografski deficit koji se nadoknađuje imigracionim prilivom što će vremenom dovesti do novih (političkih i nesavladivih?!?) problema, nedovoljan broj inženjera u industriji i nedostatak venčr kapitala (rizičnog ulaganja u inovantne tehnologije visokog potencijala sa brzim profitnim povratkom kapitala), ogromna zavisnost od stranih tržišta, posebno tržišta Evropskog Saveza, neproporcijalno veliki  procenat učešća auto i mašinske industrije u privrednom kolaču,  razvojna zaostalost istočnih regiona zemlje, visoka cena energenata i nedovoljna razvijenost eletrične mreže.

U razumevanju Nemačke privrede čiji kašalj može da dovede celu evro zonu, a i šire u stanje epidemije pomaže nam i časopis Der Spiegel koji geteovskim rečnikom obznanjuje krhku stvarnost, „Kaputtgespart“  je kovanica kojom opisuje ovo stanje. Štednja do kraja, do propasti.

A Nemačka retko propada sama. Ona u zagrljaj steže i sve druge, posebno nametljive dupelisce i vodi ih sa sobom u sunovrat. Koliko je ovaj scenario realan?

Stručnjaci se slažu da Nemačka ne treba da štedi već  da treba da obnovi svoju mrežu puteva (mogli bi po tom pitanju da se posavetuju sa srpskom vladom koja izgradi tolike kilometre „kvalitetnih“ cesti ili da se posluže primerom iz svoje istorije tridesetih kada su politički i rasni robovi gradili puteve), da obnovi svoju energetsku mrežu i svu komunalnu infrastrukturu. Ali ona to ne radi iako je federacija nemačkih privrednika, BDI to preporučila kao osnovu za modernu, privlačnu  i kompetentnu ekonomiju. Sve se svelo na trogodišnji plan od 10 milijardi evra od 2016 do 2018. koji je zavistan i promenljiv u odnosu na budžetsku ravnotežu čiji suficit, sa svoje strane, povlači i otvara druga pitanja.

Sve u svemu, moć kolosa otkriva i slabosti baš u onim elementima gde se misli da je neranjiv. Agencija za notacijuMoody’s je to otkrovenje objasnila rečima da je nemačka Ahilova peta u njenom učešću u evro zoni. Baš tamo gde je Nemačka najmoćnija:

• Jer ona pozajmljuje mnogo novca i često zemljama čija je privreda slaba (jaka prisutnost nemačkih banaka u Španiji i Italiji čije privrede zaostaju)
• Poseduje privredu zavisnu od evro zone (zato je razumljivo da Nemačkoj danas trebaju politički stabilna Evropa i Balkan)
• Nereformisani društveni sektor čiji je komercijalni deficit u 2010. na primer, iznosio 29,1 milijardu evra
• Demografski pad koji se ne zaustavlja uspešno ni sa prilivom migracionih talasa

Stanje nemačke privrede govori i o nama. Uzmimo u obzir i činjenicu da vuk menja i dlaku i narav i da su današnji Nemci „napredno i kulturno društvo“, ipak patološko vezivanje za najmoćnijeg u datom momentu ostavlja gorak ukus u ustima. Neukusa i nepostojanosti. Nemoralnog izbora i dodvoravanja.

Naravno da se ovde ne radi o poređenju sa srpskom privredom, niti je to moguće i svaka slučajnost  je namerna. Slikovitost privlačnosti nemačke privrede se ogleda ne toliko u moći nje same koliko u slabosti drugih privrednih činioca u Evropi i svetu.

A kome je struja nepoznata i lojanica je čarobna.

Dragan Pajović