Transparentnost

U evropskom parlamentu (čitajte u Skupštini EU) postoji problem transparentnosti, kaže Pascal Durant (Paskal Diran) evropski poslanik ekološke partije. Advokat i član komisije za pravna pitanja pri pomenutoj strukturi, nastavlja:  EU svi kritikuju, kako vlade država članica tako i građani svih zemalja iz više razloga, a osnovni je nedostatak transparentnosti. Majski izbori za strukture EU i porast pristalica anti-EU stranaka je očigledna posledica ovog porasta nepoverenja.

Ove nedelje, pri audiciji komesara pred poslanicima evropskog parlamenta došlo se do saznanja da je izjava G-dina Canete (Kanet) budućeg komesara za pitanja klimei energije nekompatibilna sa interesima koje je kao španski ministar imao u industriji petrola i vlasništvu preduzeća čije je sedište prijavljeno u Holandiji, a filijale na Kanarskim ostrvima. Pre stupanja na političku funkciju, svoje deonice u preduzeću je poklonio svom zetu. Čist primer sukoba interesa. Ipak, poverenje mu je izglasano u novoj Junkerovoj ekipi.

Inače, preduzeće je osnovao sa svojom ličnom kartom. Naravno pri osnivanju preduzeća, u svakoj normalnoj zemlji se uz ličnu karte traže i sledeći dokumenti koje svaki građanin poseduje: poreske deklaracije u poslednje 3 godine, izveštaji iz banke sa osnovnog računa (na kojem leže plata ili prihodi bilo koje vrste) u poslednjih šest meseci, potvrda o prebivalištu (poslednja 3 plaćena računa za struju, fiksni telefon  ili grejanje). Interesantno da svaki građanin sva ova dokumenta poseduje i ne treba ni od koga da ih traži, a još manje da za njih plati. Pa ako se desi i da neko izgubi ili mu se ukrade lična karta, pa i da se falsifikuje, osoba je naravno to prijavila nadležnim organima u roku od 48 časa i poseduje dokumenat o toj prijavi.

Sad, kad bi se našao neko da falsifikuje moje podatke, ni u kom slučaju ne može da ima moje izveštaje iz banke, zajedno sa mojim poreskim izveštajima (i brojem) i plaćenim računima za pomenute periode. Ali, sve je tako površno i laksističko (laxus=opuštajuće), tako prilagođeno lokalnim navikama i potrebama u Srbiji. Sve je u isto vreme i moguće i nemoguće. U pitanju nije ko ste, već čiji ste?

Nepotpuna transparentnost je ono što dovodi u sumnju svaku akciju, pa i dobronamernu. Sumnja dovodi do priča, pisanja, optužbi. U demokratiji legitimitet predstavnika počiva ne samo na izbornim mandatima, koji su u suštini ugovori o poverenju, već baš na tom poverenju koje je rezultat uzajamnog odnosa između glasača i kandidata na bazi prihvatanja socijalnog ugovora, više nego ikojeg drugog, i nije definitivna, niti večna, već oivičena u vremenu na par godina.Demokratizacijom i ubrzanijim protokom informacija, civilno društvo poseduje sposobnost da deluje nezavisno od društvenog aparata, a demokratije se kreću na nepovratan način ka participativnijim odnosima, što vidimo iz dana u dan i u odnosima snaga u Srbiji, a i u EU po pitanju svih „životnih“ tema. Te teme, van spinovanih medija, žive za sebe na mrežama, u grupama. Kao posledica pomenutog bi trebala da bude konstantna evaluacija namera i akcija vlade što bi predstavljalo rušenje još jednog zida, ovog puta nevidljivog, ali prisutnog i otvaranje prostora za delotvornije delovanje, participativnije, društvenog u državnom prostoru.

Svi mi, slobodni strelci, grupe, udruženja, stranke ili bilo koje strukture koje nezavisno deluju i podstiču na delovanje, bili mi svesni toga ili ne, predstavljamo, hteo to neko da razume ili ne, kontra-vlast.

Sa druge strane, kako god da se definišu ili ne, gore pomenute strukture kontra-vlasti, činjenica je da je nešto trulo u državi Srbiji. Situacija se usredsređuje na one koji su dali glas ekipi na vlasti i sve druge kojih je duplo više, ali koje vlast, svakim danom usled one pomenute sumnje i nedovoljne transparentnosti ujedinjuje. Ujedinjuje za sada PROTIV. A sutra ZA.

Stalna obećanja i samo obećanja, stalno pomeranje rokova „normalnog života“: 2012, 2013, 2014, pa sad 2016 sa krajnjim nepoštovanjem ljudskog dostojanstva, a sve u cilju ulaska u jednu strukturu za koju niti je sigurno da će u sadašnjem obliku postojati 2025 (pre toga sigurno Srbija nema šanse da uđe u EU), uz prihvatanje ponižavajućih uslova i novih koji će sigurno doći daju kao rezultat ili kontra-akciju, izbegavanje za namete, nasilje za prisilu i transgresiju svih etičkih principa društva.

Ništa više nije istina ili laž danas. Sve se nalazi u opsegu između ove dve krajnosti. A tumačenja zavise od stepena obrazovanosti tumača. A da kažemo koju i o srpskom opštem obrazovanju?

Dragan Pajović