Ja tebi, ti meni...

Kada sam bio jako mali, naravno tada i sa malim znanjem mislio sam da je predsednik države, grada, opštine, direktor, najpametnija osoba u državi, gradu, opštini, firmi. I pitao sam se, šta će mu onda savetnici ako je on najpametniji? Jer, kako da gluplji savetuje pametnijeg?

A, onda sam odrastao i shvatio da na čelo dolaze svi, samo ne oni najpametniji. Osvrnuo bih se na to što je 2000. godine grad Niš imao oko 700 ljudi u gradskoj upravi, a da se 2014 taj broj popeo na 6.173 osobe koje rade na tome da gradu bude bolje.

Imamo šefa, pa njegovog savetnika, pa još jednog savetnika, pa savetnika koji savetuje savetnika. I tako dok se ne zadovolje svi koji su dali glas za našu propast, a njihov spas.

Ali i taj njihov spas je samo iluzija, jer se sve te fotelje klackaju kako se novi izbori šire.

Za vreme kampanja Srbija se pretvara u Rim sa onim čuvenim Hanibal ante portas, jer tada svi počinju da kalkulišu kako da ostanu tu gde jesu, što duže.

Ovde nije bitna ideologija, još manje program određene stranke. Jer se ovde sve zasniva na dva principa: populizam i revanšizam. Jer se u isti koš stavljaju i doktor nauka i čovek samo sa osnovnom školom. Čija partija njegova i država, jer se za sve položaje, od direktora do čistača, ovde ljudi bore partijskim knjižicama.

I onda neko počne da se čudi zbog ogromnog broja mladih koji svake godine napusti ovu državicu. Neka idu, treba svi da idu. Ovi koji nisu do sada otišli, treba da idu. Ne zna se da li je gore da obrazovani budu ovde ili pobegnu glavom bez obzira. Jer neobrazovana sirotinja više trpi, ali više i bije, kada dođe to tačke ključanja. A, sa druge strane, ta ista sirotinja bi, poput komunista u zemljama istočnog bloka sa sve nesvrstanom Jugoslavijom, na čelo stavila nepismene, jer bolje ne bi imala, a ako se i nađe neki pametan bio bi proglašen za izdajnika.

Kako god okreneš, ne valja. To je definicija Srbije u jednoj rečenici. Ne valja nam kralj, ne valja Tito, ne valja Milošević, ne valja Koštunica, ne valja Đinđić, Tadić, Vučić. Svakom smenom vlasti mi kao da prelazimo u novi krug pakla. I ovde je smena vlasti kompletna, od glavnog u državi do glavnog u javnom wc-u. Zato je Srbija izgleda u konstantnoj anomiji. I onda imamo one koji u toj anomiji potonu i one koji nauče da surfuju na njenim talasima i popnu se na vlast.

A, dokle će trajati to zavisi od vas, narode napaćeni.

I za kraj bih se osvrnuo opet na revanšizam. Jer danas taj princip traje, sve dok se ne napravi koalicija, a ona se pravi po sistemu ja tebi, ti meni, a narodu ništa, sem malih plata i smena od po 12 sati...

Vuk Dinić