Lepota orgazma

Ono što je državama sa uređenim sistemom upravljanja i funkcionisanja odavno normalno, čak i do te mere da se ne primećuje više, u zemlji Srbiji je vest od izuzetne važnosti. Ono što je u zemlji Srbiji vest koja se smota pod tepih i „potapa“ senzacionalističkim kvazi-novinarstvom je u tim zemljama sa uređenim sistemom upravljanja i funkcionisanja glavna vest.

Apsurd je u tome što isti oni bezobzirni likovi, koji su predstavnici raznih zemalja, u svojim zemljama žive životom „običnih građana“, a ovde bahanališu iz sve snage. Posledično, moglo bi se reći, da je zemlja Srbija po nalogu okupacionih snaga pretvorena u poligon za iživljavanje najnižih i najbolesnijih fantazija svih tih idiota koji su u svojim zemljama „uzorni građani“, jer je to tamo odakle su oni preduslov da bi se dohvatili posla koji se delimično odvija u javnosti. Uzmite bilo kog od tih kretenoida poimence i napravite anketu u njhovim zemljama među prolaznicima da vam kažu da li uopšte znaju za njih, a ako kojim slučajem i znaju, da li znaju čime se taj neko bavi, koja mu je titula, i gde taj neko radi to što radi i videćete da za te idiote od kojih ovde prave medijske zvezde u njihovim zemljama zna manje od dvadeset posto ljudi. Ako i toliko.

Razni „analitičari“, političko-diplomatsko osoblje koje je aktivno učestvovalo u stvaranju ratova devedesetih, otpaci komunizma, novovernici, pederi i lezbejke, lažni i pravi ugroženi, polupismeni i skroz nepismeni kriminogeni likovi, kurve koje se nazivaju „starlete“, pedofilno sveštenstvo, patrijarh sa svitom koji ne propušta da se ugura svuda u prvi red i da se ponaša kao da je stalno na nekoj žurci (zbog čega veliki broj vernika više ne ide u crkvu), SANU koji je postao instrument jedne bande koja se pokrila „političkim“ delovanjem, lopovi, secikese, ubice i uopšteno gledano šljam i otpad od ljudskosti su zajedno sa trgovcima oružjem, drogom i ljudima (pa i ljudskim organima) shvatili moć medija kao sredstva za masovnu hipnozu i stalno zaluđivanje. I u tome imaju svesrdnu pomoć svih onih „političkih“ jadnika iz zemalja koje su izvršile okupaciju (a bogami i onih drugih) koji nisu znali ni cipele da zavežu, a kamoli da urade nešto valjano, dok se nisu dohvatili „veza“. Šupak civilizacije (strofa iz pesme „Himna generacije“ - Dubioza Kolektiv) je ovde – na Balkanu. Isti je đavo u svim sadašnjim državama ovog područja, koje su nekad bile republike jedne veće jedinice za kojom se potapaju u tugu retki nostalgičari, ali istina je prosta – napravili su ludnicu i cirkus od ovih prostora i svako govno (kako domaće, tako i inostrano) ovde dobija „svojih pet minuta“, pa se uskurče i ponašaju kao da pre njih ništa nije postojalo, a isto tako kao da posle njih ničeg neće biti. Vrte sve jedne te iste izraze u krug, lažu, kradu, varaju, otimaju i ubijaju sve vreme. I to uz zdušnu pomoć pravosuđa, policije i svih drugih državnih organa koji bi po definiciji trebalo da čuvaju državu i narod.

Potpuno je prirodno da sva žgadija cveta u svim oblicima, jer je napravljeno močvarno-deponijsko podneblje od svega, što nikako ne može da čudi kad se uzme u obzir da je suspendovana savest, a samim tim i moral bilo koje vrste, pa se kao posledica toga pojavljuju razni vidno defektni likovi sa „mišljenjima od državne važnosti“. Ali, nisu oni najgori. Od njih su gori oni do jučerašnji saigrači sistema, koji iz ovih ili onih razloga više nisu u igri, pa sada propagiraju da treba da se poništi sistem, da bi bivši glavni urednici, savetnici i ostala govna povratili izgubljene privilegije i beneficije pod plaštom patriotizma i sličnih zvučnih fraza. Do juče su prdeli u istu tikvu sa onim istim likovima koje danas pljuju iz sveg glasa, a sva promena bi se svela na zamenu mesta. Sledstveno, samo bi nastavili što i ovi dosad, samo pod drugom partijskom zastavom. Toga smo se bar nagledali za sledećih hiljadu godina. Ali, jeftini skupštinski ručkovi, pompezne zabave za narod, lažno protivljenje i prihvatanje zla u kompromisnim oblicima i stalno i neumorno ubeđivanje „kako imaju neka saznanja za koje niko drugi ne zna“ i ostala proseravanja.

Ovaj sumrak civilizacije je posle generalne probe na ovim prostorima (u kojima su učestvovali bukvalno svi kojima se ono žvalavo govedo klanja) jasna poruka celom svetu da je ovde na snazi zakon jačega. Ali, ne jačeg pameću, znanjem i iskustvom, već jedino i isključivo fizički jačeg, oružano jačeg. Zakon divljine vlada ovim prostorima, a salonska goveda se „gnušaju“ toga, jer su „iznad toga“, ali se ne gnušaju što razne vojne jedinice raznih „prijateljskih nam zemalja“, od kojih nas je većina bombardovala, šire ovim prostorima, jer salonska goveda se prave da ne znaju da smo pod okupacijom zato što ih okupatori plaćaju. I ne plaćaju ih samo zato da ne znaju, već da one vesti koje su udarne u svim zemljama sa uređenim sistemom upravljanja i funkcionisanja, skrajnjuju i smišljaju gluposti od kojih će opet da uzmu neku paru. Svojevremeno je jedan akademik posle međunarodno priznate karijere došao do toga da se hrani iz kontejnera, pa je napisao pismo koje je bilo objavljeno u najtiražnijim novinama i citiraću ovde samo kraj: „Mene nije sramota, a čija je?“