Nevreme 6 – Kraj početka

...Čovečanstvo se zapravo vraća na fabrička podešavanja uz pomoć tehnologije koja se nudi na svakom ćošku i misao više nema težinu, a kamoli neki veći značaj. Fizikus je merodavna jedinica, slike lepih žena i muškaraca pobiraju aplauze. Od kulture se pravi lakrdija i konkretno u zemlji Srbiji se kači novogodišnja rasveta tri meseca pre same nove godine da bi proradila dva meseca pre trideset i prvog, dok u istom trenutku žvalavo, uličarsko govedo nudi narod kao jeftinu radnu snagu po svetu, a žene tog naroda nudi kao „dopadljive“...dok se donose zakoni o „dobrovoljnom donatorstvu organa“ i obaveznoj vakcinaciji dece pod pretnjom novčane kazne i kaznom zatvora.

Ko pod nazivom „pisac, književnik, pesnik“ zamišlja neku amorfnu misaonu mašinu koja živi „u nekom svom svetu“ zapravo nije nikad shvatio da to nikad nije bila, niti će ikad biti definicija čoveka koja se bavi pisanom rečju, već jednog skarabeja koji glumi književnika, jer ga je neko naučio da je tako najlakše prolaziti kroz život, iako je mentalno oboleo.

To je uvreda za sredinu u kojoj živi, za narod i za državu, a i za celokupno čovečanstvo, jer zaista smo prezasićeni raznim retardiranim fantazijama vaših bolesnih kopija uma veličine zrna pirinča kojima nas ubeđujete da je grožđe kiselo samo zato što ne možete da ga dohvatite, jer ste suviše mali.

Kako god da se okrene sve se svodi na jednostavnu postavku, a to je za šta, a ne za koga, se zalažete. Ako ste odlučili da se svojim nazovi-književnim radom zalažete za uništenje ljudi onda ste protivnici života. A ako mislite da će život da vas trpi i da trpi sve one muke koje mu nanosite onda ste u opasnoj zabludi, jer kao što vi kidišete na samu esenciju života sredstvima koja ste protivprirodno prisvojili, ili ukrali, ili oteli od pravih vlasnika tako će strpljenju doći kraj i život će se pokrenuti u silovitom naponu protiv vas. Ako niste shvatili o čemu je ovde reč podsetiću vas da postoji izreka „neznanje ne štiti od kazne“ i da ste vi koji ovo čitate prepoznavajući sebe već zavedeni u imaginarni spisak onih koji uništavaju život i čijim nestankom bi svet odahnuo od olakšanja. Dakle, manite se više te glume i skinite nam se s kurca sa tim svojim ego-tripovima o svojoj dijarečnoj potrebi da se olakšavate u mozak onih koji traže živu reč, zdravu misao i shvatanje stvari zasnovanih na pravdoljubivosti i istinoljubivosti koja obezbeđuje nastavak života uopšte. Shvatite da bi svima bilo lakše da vas hrane, poje i kupaju, nego da čitaju vaše morbidno i protivživotno proseravanje. Jer, godine i decenije vašeg nametanja nekulture, bahatosti i prostaštva su u kombinaciji sa nemaštinom, bolestima i opštim nezadovoljstvom jedna izuzetna podloga za stvaranje drugačijeg okruženja u kom će moći naraštaji koji dolaze da prodišu kako treba. Ako ste toleranciju shvatili kao slabost, pa se još do te mere osilili da uvek i svuda gledate samo zadovoljstvo svojih usranih guzica po cenu života drugih, onda ne ostavljate drugima nikakav manevarski prostor da vas izbegnu i da prežive. Vi koji „živite u svojim svetovima“ stvarate podlogu zlu koje se širi, a vi koji „izbegavate ozbiljne teme“ ste najobičnije pičke koje na taj način pomažete zlu tako što se pravite da ne primećujete šta se oko vas dešava. Oni koji se prave da se ništa ne dešava dok smrt kuca smrdljivim kandžama na vrata i treba da joj se pridruže i neće proći mnogo i pojaviće se ljudi koji će u tome da im pomognu.

Koliko god  da vas vaši tripovi guraju da radite to što radite, život se neće predati ni vama, niti bilo kome, budite uvereni u to i nemojte posle „mi smo se samo igrali“ ili „mi nismo znali“... Doveli ste sve oko sebe u situaciju da moraju da se brane da bi preživeli i niko neće žaliti za vama kad vas ne bude više bilo, jer svojim nestankom ćete učiniti dobro delo i za književnost i za kulturu i za narod i za državu i za život uopšte, ili kako bi ovi „večni“, kojima se toliko divite, rekli: „Na početku beše reč“.  

Kraj