Oči da izbiješ

Moji sunarodnici su vrlo lukavi. Nesporno jesu, ali na jednom nivou koji mu dođe nekako malograđanski i seljački. To nije nikakvo čudo ako se uzme da se oni ne odriču svog seljaštva i malograđanštine ni kad se presele u velike gradove, pa čak ni kad odu u druge zemlje. U zemlje koje gaje drugačije običaje.

Prvo što svaki stranac mora da nauči je da psuje. Ništa nauka i kultura, ništa osobenosti manira, nego psovka, brale. Mora da se spomene i pleme i seme i pička i materina i kurac i da se razlikuje onaj koji jede govna od onog što sere, ili prosto nisi shvatio suštinu srpskog duha.

Nisu naravno svi takvi. Ima i onih koji jebu i Boga i Majku božju, a ima i onih koji su se do’vatili malo knjiga, pa i pročitali poneko slovo, ali “jebi ga”, bez neke psovčice, pa makar i kultivisane, ne ide. Takav je narod s kojim delim 'leba i ne žalim se na njega.

Ima se rašta i psovati. Navalio neki Karađoz i pretvorio zemlju u ‘Prokletu avliju’, pa sve nadgleda, ucenjuje, preti, apsi, vraća uapšene na slobodu, podmićuje, nagrađuje poslušne, cinkaroše i drukare… Daje lažna obećanja, „svoje“ čuva, „tuđe“ satire i to bez reda i mere. I nije to jedan Karađoz, već se uvezali u tvrdi lanac i isprepletali se zmijski sa svim ostalim Karađozovićima u mom narodu.

Kako onda čovek da se ljuti na ateiste, kad je činjenično stanje da sveštenici jure pored svojih žena i tuđe, kad monasi koji su stigli do vladičanstva voze Audije i Mercedese, kad isturaju sklerotičnog Jerotića kao civilnu odbranu svoje ‘presvete’ misije, koja se uglavnom sastoji u tome da se rumene njihovi obraščići dok narod gladuje. Ne ljutim se na ateiste, a ni na vernike, jer su u pravu i jedni i drugi. Crkva institucionalno proziva ‘Wurst’-a i sve što bi moglo da im umanji 'velečasni prihod', a pred silnim nečasnim radnjama zatvara oči, jer i ona ima koristi od toga.

A kad crkva ćuti pred kurvarlukom, krađom, ubistvom sopstvenog naroda i licemerjem zarad posnog dinara koji sebi stavlja u džep, kako onda da se ljutim na one koji su protiv nje. “Došlo je vreme da i mi malo proživimo” pomisliše crkvena službena lica, pa udariše u grabež. Traže da im se vrati ‘imovina zemaljska’ i staviše cenovnike na sve usluge koje vrše, naročito na one bez kojih kršten čovek ne može ni u zemlju da se sahrani. I kako da se onda ljuti čovek?

Crkva aminuje i ne odriče se zla, jer od tog istog zla i ona ima koristi. A Karađozovići to znaju, pa vrše zuluma, sve zakljanjajući se iza vere, kao da je vera crkvena imovina, a ne Božja, pa dodele crkvi i sa te strane kupe sebi mir.

Znaju Karađozovići kako se u Vidosavovom Kalu sa Kaljanima vlada, sve preko računa na treće oko i četvrti prst, znaju i kako naučnike da ućutkaju. Malo vređanja, malo obezvređivanja, malo ucene, malo ponižavanja i malo “Ćuti tu, znaš ti dobro ko te je postavio za ambasadora tad i tad.” i “Ćuti tu, da ti nismo mi obezbedili ono za ono, ne bi ti sad putovao po svetu kao vajni profesor.” I obezbeđena je tišina i sa te strane.

Karađozovići obezbedili sebi čak i ponekog pristalicu iz redova naučnika i crkvenjaka, pa nema ni veze ako pop mlati lopatom bolesnike u ime lečenja narkomanije, pa nema veze ni ako nepismeni pišu knjige. Nema veze ni ako nemi pevaju, a gluvi slušaju, nema veze ni kad maloumni mudruju, ni kad se broj bolesnih povećava, dok se natalitet smanjuje, jer upravo to Karađozovićima i treba.

Narod sve stariji, radno sposobnih sve manje, zatvorska uprava uz kupljeno ćutanje crkve i nauke sve deblja, veća i jača, a kultura je postala samo nakurnjak bez kojeg se može, pa se uništava sistematski sve što valja, da bi se uvezli iz ‘prijateljskih nam zemalja iz okruženja’ razna govna koja se onda po Srbiji šire kako kod kuće nikad ne bi mogli. Karađozovići zadovoljno trljaju ruke, jer su sjebali i pravosuđe i ekonomiju i zdravstvo i obrazovanje i sve čega su se do'vatili i sad mešetare li mešetare.

I tako nas ona stara gospođa Evropa lepo proglasi kužnom zemljom, pa lepo promeni planove i izbaci nas iz putnih mreža, jer jebači narodnih pevaljki i graditelji mostova, pa ni onaj što je tražio ušur od Kineza, znači baš niko od tih Karađozovića, nije završio jedan deo puta, jer se nije imalo vremena od laganja i krađe.

I crkva ćuti i nauka ćuti, jer njima je dobro. Velelopovi i izdajnici nacionalnog interesa se samo ‘povuku’ iz politike i naručeni mediji naprave spektakl oko toga i niko se ne zapita: „Čekaj bre malo, ako si uništavao, ili bio saučesnik u uništavanju, pa zar ne bi trebalo da odogovaraš za nešto?“ Niko to pitanje ne postavlja, jer nikom ne odgovara da se odmota klupko u kome ima i policije i vojske i javnih poslenika i umetnika i raznih kuraca i palaca koji to nikad ne bi bili, da nisu sistematski uništavali ovu zemlju i doveli je do toga da u dvadeset i prvom veku ima preko dva i po miliona funkcionalno nepismenih.

Karađozovići, svi redom, složno satiru sve pred sobom, pozivaju se na razne pravilnike i zakone, predaju se žvalonji u zanosu i ako li se kojim slučajem pojavi nešto da valja, a da to nešto neće u vrstu sa njima, oni lepo naprave kopije toga, pa preplave kopijama tržiste, da se original ne bi više prepoznao.

Tu slučajnosti nema, proračun je napravljen i cilj je jasan. Uništiti narod, zadužiti potomke i proživeti bahato, dok narod čeka u redovima pred narodnim kuhinjama. Crkva ćuti, SANU ćuti, Karađozovići muljaju i nema koga nisu uvukli u svoje mutne rabote. Te ova policija izdaje državne tajne, te onaj šef tajne policije u bajboku, te ovaj daje ostavku, te vojske maltene više i nema i kad se jedno nečasno biće dohvati mesta predsednika, onda njegov potomak (koji nije nimalo bolji od njega) gradi bespravno kuću na rezervoarima vode glavnog grada, a tašta mu dobija diplomatski pasoš.

Apsurdi se nižu ko leskovačke paprike usred stambenih naselja i odrtaveli elitistički intelektualci se grebu za još jednu ambasadorsku turu, a ako ne može baš da se bude u diplomatiji, nađe se već neko mesto na nekom Megatrendu, ili nekom Singidunumu, a ako nema ni toga, a ono bar u nekom od lokalnih fakulteta, gde se ispiti i diplome otvoreno prodaju (što naravno nije devalvacija znanja).

A propast je zinula na Srbiju kao Anakonda na sitnu životinju, bankrot države je pred vratima i ono što je nešto valjalo je dotrajalo i urušava se, ali nema se para za popravke od silne krađe. Ali Karađozovići ne popuštaju, nego stežu sve jače i malo je hapsiti za verbalni delikt i osuditi na godinu dana, nego treba da se napravi još agencija za gubljenje vremena, da se zaposli još Karađozovića, da se narod satera u tor i da se potpuno utera u letargiju. Pa da nam polupismene doktorke koje su vaginalnim manipulacijama došle do belih mantila objašnjavaju kako su razne bolesti neizlečive. Neće naravno da kažu da su pokrali donacije i prodavali ispod tezge privatnim ordinacijama i neće naravno da kažu da svesno krše sve etičke norme kojih se njihove kolege drže svuda u svetu, nego će da traže da im se uturi u džep. Ako li se ne uturi, nema operacije, dete umre, pravosuđe je u rukama njihovih Karađozovića, slučaj se zataška i pojeo vuk magarca i nikom ništa. A ima i Bromazepama i Leksilijuma i čega sve ne, samo da se održi stanje narodne nesvesti dok Karađozovići muljaju.

Onim sunarodnicima koji nisu Karađozovići još uvek nije doprlo do svesti da onaj kadija koji tuži ne oslobađa i da budalama nikad neće biti dosta. Mojim ‘zemljacima’ je lakše da saviju rep i da ćute dok ih Karađozovići jebu, jer “Moglo je i gore.” I neke stvari se sa takvom lakoćom zaboravljaju da je to prosto epski.

Koliko izbeglica Vam još treba, koliko žutih kuća, koliko prodaje zemlje, koliko poniženja i koliko Vas puta treba resetovati da bi shvatili već jednom: Oni neće prestati, oni neće da se zadovolje i da Vas ostave na miru. Njima nikad nije dosta i oni ne razumeju Vaš jezik i zato su Vas naterali da Vi naučite njihov jezik ucene, pretnje i ponižavanja. Njihova voda nikad neće biti manje mutna, njihovo blato nikad neče biti glina od koje se nešto i može napraviti. Oni jednostavno idu do kraja.

Jedini jezik koji oni razumeju je jezik kojim se služe i ako niste spremni da se suprotstavite i da nametnete istinu i pravdu kao ideju kojom se rukovodite onda neka Vas bre jebu, jer ste pristali na to. Ja nisam pristao i što se tiče mog razmišljanja, ali onog pravog, od kog zapišem tek poneki delić, mogu da Ti dam kurac, oči da izbiješ.