Oni postoje sebe radi

Nadnacionalne strukture uređuju svet nakon što su države-nacije odigrale svoje epizodne uloge u XIX-om i delom u XX-om veku. Budućnost planete od sadašnjih 7, a za 40 do 50 godina, 9 milijardi ljudi neće moći da se igra na ruletu prividnih demokratskih principa, izbora, prava i odgovornosti kao do sada.  Mi rođeni u drugoj polovini prošloga veka, poslednja smo generacija nostalgičara građansko-patriotskih zajednica zasnovanih na principima i na uzajamnom poštovanju.

Nemogućnost upravljanja planetom sa 9 i više milijardi ljudi bez jedne centralne vlade deluje logično. A pošto se na zapadu, gde se sve sprema, prasići ne tove pred Božić, niti tada jedu, sve je počelo još s početka osamdesetih, nakon silaska sa političke scene jednog uzgajivača kikirikija i dolaska jednog holivudskog glumca, nakon prve ozbiljne energetske krize i prvog i jedinog izgubljenog rata od strane SAD. Sve što se u međuvremenu desilo i još dešava po nekim delovima sveta je samo čišćenje dvorišta. Od Jugoslavije, preko Iraka do prolećnog provetravanja po arapskim vilajetima severne Afrike i Bliskog Istoka.

Bilo to sa dobrim ili ne namerama, ni Kina, niti Rusija ne mogu da pariraj u novom dobu. I u tim zemljama, elite su svesne da problemi postaju globalni i da ih države ne mogu rešavati same. Kultura, mudrost, ponos, pa ni vojna sila pomenutih neće biti dovoljni da se promeni jedan istorijski proces u kome se nalazimo. Za našeg života ili ne, kako čijeg, neki novi klinci, na čelu drevnih civilizacija okrenuće točak u istom smeru. Manjina od nekoliko stotina miliona odabranih upravljaće nad desetak milijardi individua na celoj planeti, do kraja ovog veka.

Sve do juče bitno će biti samo privid i postojaće kao takvo u formi, bez ikakve sadržine. Forma kao religija. Forma kao kontinuitet započetih procesa. Na isti način na koji se današnja zapadna civilizacija poziva na svoje judeo-hrišćansko nasleđe, sutra će se pozivati na tekovine današnjeg doba. Uništenje malih u cilju pripreme globalnih odnosa. A od odnosa među najbližima-brak je postao forma, preko neizostavnih izbora koji dolaze - čista forma i farsa od demokratije (glasa se za stranku, koncept, a ne za ljude), do formi u obrazovnom sistemu, formi ponašanja, formi druženja i udruživanja.

Usvajanjem novih tehnologija gubimo sve više atribute ljudskosti. Politički život sveden na ilustrovanu reviju, slobode na prehranjivanje sujeta, posao na obavljanje funkcija, porodica na poresku jedinicu, a društvo na lavirint interaktivnih zabava. Sve veće fizičke sličnosti među ljudima, što oponašanjem jedni drugih, što genetskim odabirom roditelja, u skorije vreme. I sve sličniji kodeks ponašanja i obrazovna matrica. Uzgajalište humanoida srećnih i zadovoljnih. Sitih i ispunjenih. Kontrolisanih na daljinski upravljač, prilagodljivih i sposobnih da izvršavaju, da se povinuju, da stvarnost zamene prividom i formom.

Oaze neprilagodljivih kao pusta ostrva u beskrajnim okeanima postojaće još na nekim delovima planete. Njihovo će postojanje da se toleriše kao opomena ostatku sveta čemu vodi neposlušnost, kao iskrivljeno ogledalo eliti, kao merilo za postojanost, kao pandan demokratskom totalitarizmu koji samo u postojanju različitosti može da opravda svoje postojanje i svrhu.

Diplome više neće morati da se kupuju, a što je još interesantnije, znanje neće morati da se stiče. Jedan mikro-čip će kratkim hirurškim zahvatom da baci i obrazovanje i školstvo u zaborav. Drljanje klupa u školama  će biti zamenjeno znanjem i informacijama  dostupnim u svakom momentu svakome. Hipertrofija znanja, proizvodnje i kontrolisanog stanja će imati potrebu za usaglašavanjem i kontrolom. Kontrole će biti svuda i postaće deo humanoidne prirode. Bez prava, ali sa pravilima koja se nameću za sve i svašta.

Autentično će biti spominjano i prikazivano u turističkim turama i pohodima. Prošlost obezvređena, a poznavanje jezika i kultura drugih neće biti potrebno, jer će novi vidovi komunikacija i uprošćavanje istih na bazi približenja jednom svetskom dominatnom jeziku i kulturi zameniti sve postojeće. Sećanje će se  kontrolisati kao vid psihičkog poremećaja.

Pitam se kako će i šta humanoidi sanjati. Ali i na tome seradi. Funkcija sna, kao i sve druge funkcije mora da bude u svojstvu totalne kontrole.

I Bog će biti jedan, ali sa više lica i prikaza, po potrebi.

Napisah i dušu sačuvah.

Dragan Pajović