Apsurdi

Mi jesmo potpuno sluđen narod i to ne samo zbog toga što smo tako nenormalni. Svima je ovde u interesu, od vlasti do opozicije, slobodnih i neslobodnih medija, državotvornih umetnika i radikalnih alternativnih umišljenih i zanavek neshvaćenih veličina, vlasnika kapitala, cena, usluga i nameta, čuvara tradicije, crkve sa istaknutim cenovnikom u stranoj valuti, škole sa čijih zidova hodnika i učionica učenike gleda Sveti Sava umesto Dositeja i Vuka, lekara sa hemiskom zakačenom na dzepu mantila dobijene na poslednjem simpozijumu održanom na Azurnoj obali sa koje vrišti reklama nekakvog leka koji je baš za vas,udruženja raznoraznih bistrouma i lelemuda, one ili ove manjine sa uskraćenim pravima, da svako od nas ponaosob zaboravi na svoj interes i da razglaba o nekakvim nametnutim vrednostima i antivrednostima, temama i dilemama, dostignućima i srozavanjima.

Apsurd je toliki da skoro svi desničari podržavaju Rusiju a istovremeno skoro svi levičari Ameriku. Oni koji podržavaju Ameriku ne mogu očima da vide Vučića a Amerika se ubi od podrške i guranja Vučića u prvi plan, samo još da ga proglase faktorom mira, stabilnosti i prioriteta čitavog Balkana i da priča bude kompletna.

Oni koji su do skora pljuvali po EU postadoše najevropejci, a oni za koje Evropa nije imala alternativu sami su ostali bez alternative.

B92 je postao Pink, Blic kopira Kurir, TV voditeljke su postale pisci, (spisateljice, kako to one za sebe vole reći), neke srećnije čak i direktorke, deo policije se proglašava kriminalcima, a deo kriminalaca se oslobađa svake odgovornosti, tajkuni najviše duguju za porez, pomera se datum oslobođenja Beograda, pravi se vojna parada a da vojska realno ima dve ispravne puške i pet trezna oficira, najveće bitange su najugledniji građani, kradu se identiteti ljudima koji i nemaju nikakav identitet, svako ko je postao nešto predhodno je bio niko, štedi se isključivo na sirotinji, nikome ništa ne valja a niko se ne buni, svi čekaju Godoa.

Možda mi jesmo takvi, no takve su nas načinili, životom koji nije život. Da apsurd bude još veći, neviđeno sam se obradovao dolasku Šešelja iz Haga, a ko od nas nije?!

Jovica Živanović