Foto: 
Dave L

Levica i desnica

Ništa nije tako izgubilo na snazi kod nas kao ustaljena politička podela na leve i desne. Ako tome dodamo i gubitak značaja centra koji se pomutio u modernim vremenima, svaka želja da se na osnovu toga definiše pozicija nečijeg političkog delovanja je besmislena. Ova ustaljena podela nastala je u francuskom parlamentu, kada su desno sedele pristalice kralja i tradicionalizma, a na levoj strani internacionalisti i oni koji su bili protiv monarhije. Po pravilu, kod nas su desničari protivnici ulaska u Evropsku uniju, nacionalno orijentisani, dok su levičari oni koji se zalažu za socijalnu državu. Ne samo što su se njihove ideologije pomešale, nego je i paradoks da desničari napadaju svoje istomišljenike po mnogim pitanjima, dok se nekoliko levičarskih stranaka ne podnose. Zašto je to tako?

Političke stranke su kompanije koje imaju svoje vlasnike, račune u banci, tržište u svojim glasačima i na kraju, njihova provera opstanka da ne odu u stečaj skoro da je svake četiri godine.

Radikalni kapitalizam, koji svake godine mutira u nešto novo, još gore od postojećeg, izbrisao nas je sa mape čovečnosti. Izbrisao je i političke stranke sa spiska onih koji bi eventualno mogli da doprinesu boljem standardu građana. Od naših obrisa stvorio se sistem u kojem u potpunosti  postoje samo službenici državne bezbednosti i konzumenti šićardžijske politike. Ne znam da li na svetu postoji država sa višestranačkim sistemom, a da je u njoj polovina birača glasala za čoveka koji je počeo da govori suprotno od svega onoga do čega je držao godinama. Zašto je to tako?

Politika je arena u kojoj ne vladaju ljudski zakoni, nego animalni instikti. Ona nije samo veština mogućeg. Ona je konačno postala i pozorište nemogućeg

Komentari

Komentari