Ničija deca Roko i Ana

Na svu sreću, okruženi haosom, u sveopštoj poplavi kojekakvih boleština, mi živimo u Srbiji. Divnoj zemlji divnih ljudi, koji znaju samo za ljubav i mrze tek ponešto. Recimo, rasiste i sve koji nisu Srbi. I naravno, homofobičare i homoseksualce.

Zato nikoga ne treba da začudi to što su nas, inače mirne i pitome, toliko razgnevile slikovnice o tzv. „duginoj“ porodici, koju su nam – ni manje više – uvalili, tj. pokušali uvaliti Hrvati. Kakav skandal! Na svu našu muku, još će nas naše voljene komšije i istorijski krvni neprijatelji trovati perverzijama za malu decu. Nas, tolerantne i predusretljive, istinski odane zdravim životnim načelima i pravim, porodičnim vrednostima?! Ko zemlji, koja toliko ulaže u porodicu, ima pravo da objašnjava ko i šta sve može da bude porodica? Ko, narodu koji toliko poštuje žene, stara se o deci i mladima, sme da nameće svoje ideje o tome ko može da bude roditelj koji rađa i gaji dete? Kao da nam nije dosta ovih što stalno kmeče o nasilju u porodici i batinanju poznatih i nepoznatih žena, nego još moramo da trpimo i nekakve borce za prava nekakvog Roka i Ane, koji imaju dve mame ili dve tate? Čekajte, bre, ljudi – mi ne znamo ni šta rade naša deca, a vi nas davite sudbinom tih malih...te komšijske dece!

Da se razumemo – nemamo mi ništa protiv toga što Roko ima dve mame, a Anu gaje neka dva pede... uglađena, volurepdaiščupaju momka, kojima bi bilo bolje da služe vojsku, ne bi li izginuli u mirovnoj misiji, ili bar na nekom fudbalskom komšijskom derbiju! ALI, neka rade to u svoja četri zida, tj. u svojim državnim granicama. Nas neka ostave na miru.
Da na miru rađamo svoju decu, koja će u miru da imaju samo jednu mamu koju ne mož' očima da gleda samo jedan tata. I/ili obrnuto. Da uživamo u zemlji, koja će nam čak i platiti da joj rodimo dete. Ono isto, koje će, potom, glavom bez obzira pobeći iz nje.

Na svu sreću, ima i onih u Srbiji koji se ne uklapaju u ovu priču. Njih baš briga, ali stvarno, što Roko ima dve mame, a Ana dve tate. Zato što je zaista to nešto što se tiče samo Roka i Ane i njihovih roditelja! Zato što svako ima pravo na svoju porodicu – sa jednim, dva roditelja, istog ili različitog pola, sa i bez dece, sa mačkom ili psom, kanarincem il' vukom – svejedno je!
Prestanite da gurate nos u tuđe živote. Za promenu, ostanite vi u svoja četri zida, kad već niste naučili da volite išta i ikoga sem sebe! U međuvremenu, srećan vam 17.maj, Međunarodni dan borbe protiv homo i transfobije.