Obraz i obrazine

Nešto mi se nametnula ona čuvena replika iz „Lafa u srcu“, kad divna Rahela Ferari kaže: nekada se cenila glava, a danas samo noge i dupeta!

Ne mogu da ne dodam da ni glava ništa ne vredi ako nema svoje mišljenje. Iako mnogi sada koriste onu krilaticu da je mišljenje kao dupe, svi ga imaju, da razložimo i pojasnimo: Svi imaju mišljenje, ali retko ko ima svoje!

I da konkretizujem: nikad jeftiniji nije bio obraz koji se prodaje zarad dupeta!

O čemu pričam uopšte?

Politička scena Srbije je od uvođenja višepartijskog sistema bila divan poligon za prevrtljivce, labilne, potpkupljive, promenljive...da prelaze sa strane na stranu i da mišljenje menjaju češće nego gaće.

Ali, nekako se znalo ko je levo ko desno, ko radikalno ekstremno, ko centar... Pa se nekako u sličnopolnim krugovima i odvijala predstava u promeni članskih kartica i pristupnica.

Od kako su naprednjaci na vlasti svedoci smo da je političko prevrtanje jeftinije od para čarapa! Ultra demokrate postaju naprednjaci, ultra levica ekstremna desnica, ultra - pastom obraz ne bi oprali kada bi se samo setili šta su sve govorili jedni o drugima!!!

Ima jedan slučaj jednog malog lokalnog političara. Nije on čak ni nešto visoko pozicioniran, ali je stalno u vlasti. Elem, kad je devedesetih osnovana Demokratska stranka on je u svojoj maloj sredini osnovao opštinski odbor DS-a i bio blizak sa Đinđićem. Onda se desilo da Zoran bude ubijen, stvari se na političkoj sceni menjaju, a on odlučuje da radikalno promeni mišljenje i pristupa radiklanoj stranci. E, a kad je Šešelj otišao u Hag, pa su Tomica i Aca odlučili da radikalno promene  svoje ponašanje, on je osnovao u toj svojoj maloj lokalnoj zajednici - SNS. Čovek je rođeni osnivač i inicijator!! I opet je u vlasti. Desilo se da su ga čak i izbacili naprednjaci iz stranke,  ali on je našao mišju rupu da se provuče i opet uvuče među većnike, te tako ostane čovek od pozicije.

Ima u toj maloj lokalnoj sredini i jedna druga grupacija. To su oni Dinkićevi! Visokoumni stručnjaci, profilisan kadar koji je umeo sa visine da posmatra vascelo ubogo pučanstvo oko sebe, nedostojno njihovog znanja i sposobnosti. To su vam oni iz vica o stručnjaku iz G17 i čobaninu (ko ne zna vic, nek se raspita). Oni što su se dokopali nevladinih organizacija, UN fondacija i raznih drugih legalizacija i nelegalizacija, iz kojih je i kapalo i curilo.

Elem, to su vam i oni što su postali ujedinjeni regioni, a ujedinili bi se i sa crnim đavolom i sa najljućim neprijateljem samo da ostanu na vlasti. To su vam oni  i dokazali kada su kolektivno, u toj maloj sredini, kao sekta, božemeoprosti, prešli u SNS. Ne, nema to veze sa čuvanjem guzica, to ima veze sa ubeđenjem... Ono, menjanje mišljenja, uverenje, poverenje i dr...

Ima vam u toj maloj sredini i onih koji su se međusobno pljuvali, psovali, kleli i proklinjali dan kada su „ovi“ došli na vlast! I onih koji su se i fizički obračunavali, ali ni to im ni jednog momenta nije zasmetalo, da kad zatreba, opet sednu za isti sto i lepo podele kolač što se zove vlast. Šta sednu i podele? Prelete, preskoče, doskoče, uskoče...gde treba i šta treba!!

I baš ovih dana čitam kako su u toj maloj sredini opet neki prodali i preostali komadić obraza zarad čuvanja dupeta u fotelji, direktorskoj, odborničkoj, većničkoj, upravnoodbornoj i svakoj drugoj. Pre dva meseca su popljuvali koaliciju u kojoj su bili na izborima, prebegli u većinsku grupaciju, sad kad se „kotač sreće“ okrenuo, oni opet preleteli među vladajuću većinu i pošto ih je krenulo k`o Cigu karta , sad samo dobijaju fulove!!

Jer, svaka vlast voli te preletače, beskičmenjake, bez-obrazne, dupeuvlakače, prevrtljivce, snishodljivce, te kojima je dupe važnije od obraza, kojima je lakše promeniti stranu u skupštini nego posteljinu u krevetu... Ali, valjda se treba roditi kao gmizavac, pa puzati umesto hodati, palacati umesto pričati, klimati glavom umesto misliti istom...

Ono što sam ja ispratila je slučaj jedne male sredine, ali svaka sličnost je moguća i u drugim isto tako malim ili većim sredinama. E, to čini ovu srpsku scenu ovako grotesknom i bljutavom. To što je došlo vreme da se cene samo dupe, noge i dva prsta, a gde je glava? Gde je stav? Gde je princip? Gde je čojstvo?

Ono kad se ujutru pogledaju u ogledalo šta kažu toj guzici s druge strane? 

Violeta Živkov