Polarizacija

U političkoj praksi kroz istoriju srpski narod je imao prilike da se okuplja oko dva tabora, dve ideologije, dva obrasca. To su bili suprotni polovi, suprotna viđenja političke odgovornosti, usklađivanja u međunarodnim odnosima i dva viđenja unutrašnjeg organizovanja vođenja države. Ta polarizacija nikada nije bila nasilna, barem ne u tolikoj meri, izveštačena, prinudna, i distinkcija u osnovnim načelima politike bila je jasno uočljiva.

Na izlasku iz druge decenije 21. veka stvari su sasvim drugačije. To je posledica demokratske okupacije. Nametnuta polarizacija od strane vodećeg kapitala i stranog uticaja doneo je dve opcije koje se po viđenju većine stvari uopšte ne razlikuju. Jedina razlika u njihovom predstavljanju jeste tumačenje broja zuba glasača suprotnog tabora, higijena usne duplje i nogu, spočitavanje o pismenosti ili nepismenosti, insistiranje na seljačkoj i građanskoj Srbiji i broju apelista koji aplaudiraju sadašnjem ili budućem vođi. I jedni i drugi se trude da nam dokažu da manje smrde, a smrad koji izbija iz njihovih uspostavljenih sistemskih oštrica nezaustavljiv je.

Katarza koju priželjkuju mnogi, tako što će videti Aleksandru Vučiću leđa, a na njegovo mesto dovesti bilo koga ko ne viče, ko ima pristojan osmeh, čija je kultura zapravo prikriveni oreol smrada - u suštini vučićevski zamagljen i maliciozan - infantilna je ideja smetenjaka i budžetskih isisivača novca koji se bune, jer su dugo daleko od državnih jasala.

Na inauguraciji Aleksandra Vučića videli smo opciju koja se zalaže za sve ono što i oni koji su ih stvorili. Gledati Aleksandra Vučića kako se penje na tron Srbije na svečanoj ceremoniji i Borisa Tadića koji predvodi tzv. drugi tabor pokazujući nezadovoljstvo na ulici je prividna različitost, a znak jednakosti u svim oblastima lako je dokaziv. Takmičenje u disciplini ko je manji izdajnik nova je epoha u političkoj Srbiji, a brutalnost i surovost vlasti koja odmah nakon dobijenih izbora uzima pod svoje kandže institucije, sud, vazduh, vodu i egzistenciju razlikuje se u promilima.

Sistem koji je stvorio parazitsku ekonomiju, korupcijski kanal, katastrofu koja guši budućnost u oba tabora ima svoje miljenike. Ovde se vodi borba ko će da bude prvi do  jasala, a ne borba za promenu sistema. Treći put nema masovnost.

Oni koji smatraju da je potreban treći put možda ne bi trebalo da se bave politikom, da analiziraju i tumače domaću političku scenu, jer svaki pokušaj biće žestoko kažnjen i satanizovan, a učešće u političkom životu skrajnuto. Borba tek predstoji.

Ivan Novčić