Poslednji stadijum bolesti Barona Minhauzena

Kada mali, običan čovek, pritešnjen svakodnevnom egzistencijalnom brigom, poželi da napravi rekonstrukciju događaja na srpskoj politikoj sceni u poslednjih nekoliko godina, dolazi do veoma teškog zadatka koji mu povremeno pomuti um, i tadešavanja, koja su poput komete repatice prošla pored nas,stvaraju mučninu u želucu sa konstantnim nagonom za povraćanjem.

Prethodne vlasti koje su sa parolom Evropa ili smrt, ne štedeći ni narodnu imovinu ni živote građana, jurile ka tom novom upakovanom svetukoji priznaje samo podelu na velike i male, na moćne i nemoćne, precenjene i potcenjene, u stranim ambasadama pripremala se neka nova stranka čiji je lider postao neobrazovani džovan krajputaš iz Bajčetine, onaj koji je obesmislio visokoškolsko obrazovanje, čovek koji se bavio svim i svačim i koji je od malog lokalnog grobara, preko četničkog nadvojvode, svim mogućim putevima političkog laktanja, na kraju uspeo da se domogne trona državnog predsednika.

Prostim jezikom, današnji vlastodršci ubedljivo vladaju zahvaljujući jednoj totalnoj poraznoj politici koja je pretila da nas sve odvede u ambis. I to je jednostavno odrediti i spoznati, jer je u pitanju bilo biranje manjeg zla i nečeg što je novo, neisprobano na političkoj sceni. Tako se zahvaljujući velikim parama marginalizovanih tajkuna i kriminalnih grupacija, uz asistenciju strane diplomatije i agenata stranih tajnih službi, stvorila atmosfera da postoji nada oličena u nekim novim naprednim snagama. Tako se, zahvaljujući komercijalnim medijima i mirohuškačkoj politici zavođenja beslovesne i zanemele mase,stvorila priča koja je imala za zadatak da zabludelom krdu poruči da bivši rodoljubi transformisani u EU fanatike imaju šta da ponude Srbiji.

A svi dobro znamo da tu nema ničega novog. Bajčetinskog pekača rakije zamenio je bivši radikalski generalni sekretar sa beogradskog asfalta, manijakalnog ponašanja, sa psihosomatskim poremećajem u ophođenju prema drugima, bez ikakve mimične reakcije, sa zadebljalim ispucalim usnama kao pojedini likovi iz crtanog filma. I gotovo preko noći, kao u bajkama čuvene baba Kurane, od ne baš popularnog prosečnog političara stvoren je kult bezgraničnog vođe koji mami i pleni pameću i poštenjem.

Svako vreme sa sobom nosi neki vid nove poetike. Kako bismo reagovali da se neko od Vučićevih prethodnika ponašao ovako kako se on ponaša?Koliko smo postali sebi nepodnošljivi, bez ikakvog osećaja za sistem vrednosti, koliko smo samo skloni manipulativnom delovanju najbolje se videlo u medijskim servisima, intervjuima sa večitim političkim analitičarima,štampi koje bi se postidela i najnazadnija afrička država, a odavno se na srpskoj političkoj ceni u ulozi premijera nije pojavio tako vešt manipulator, obmanjivač i žongler koji istovremeno razgovara sa pet osoba i istima daje šest odgovora.

On je politički diftong, dvoglas bolesnog razuma koji još uvek nije ubio onog starog ja u sebi. Sa tim političkim GMO poremećajem zbunjuje i svoje glasače i protivnike i međunarodne posmatrače. On je istovremeno i odašiljalac poruka iskrenosti prema narodu koga neizmerno volii od koga ništa ne krije, ali i protagonista tajnih sporazuma od IPAP-a, privatizacija preduzeća, preko Briselskog sporazuma do aktuelne srebreničke ucene da ni živi Vikiliks više ne može da pohvata šta se odvija iza scene. On je istovremeno i ludak i bedohuškaš. Kada se god pomene reč ponos i dostojanstvo on zapreti bedom, on, koji je tako gordo napadao političke protivnike za nedostatak ponosa. On je i plačko na Miloševićevoj sahrani i ronilac suza zbog ubistva male Milice, ali i tajnik i mali od palube decoubica i veliki poštovalac njihovih mudrih misli. On je jedini kome posle Tita prave spotove, himne i akatiste i stvaraju kult nepovredivog vođe. On je u emisiji skoro uvek sam, ili sa analitičarima ili novinarima koji su već proprani kroz sedam voda i prošli sve drenaže. On galami sam u studiju na svoje političke protivnike, ne dajući nikome šansu za politički duel. On je progonitelj tajkuna i državnih pljačkaša, on viče na novinare koji pokušavaju da mu postave neka nezgodna pitanja, on uvek koristi treće lice kao potencijalnu osobu koja će nešto da kaže kontra od njegovog stava i što se kosi sa njegovom logikom savršenog vođenja države, on spasava decu iz snežnih nameta, on čuva dostojanstvo naših naroda i narodnosti, on je neprikosnoveni čuvar i negovatelj našeg budžeta, on svršava od pomisli na protestantski princip života, za njega su usijane glave oni koji govore ono od čega je i sam zaradio sve što ima u životu. On nas moli da čitamo Vebera i opštimo sa Blerom. On, na kraju krajeva, uči nas kako treba stvoriti višak prizvoda i otvoriti privatno preduzeće, jer javni sektor to više ne može da trpi, tera nas da više radimo i stvaramo, on, koji nikad ništa u životu nije radio duže od dva dana, koji je isisavao državnu kasu godinama i prodavao maglu sa parolom sto za jednog,on, dobro upakovana masa od skoro dva metra koja je prdela i smrdela u višespratnici nekog beogradskog solitera, bez ijednog kolegijuma u privredi, i iskustva u privrednom poslovanju, zaljubljen u svoje privilegije, ali nervozan zbog dugogodišnje pozicije marginalca. On je samo ulepšana verzija onih koji  sprovode politiku i koncept neoliberalnog bogaćenja pojedinaca kojih je trenutno puna stranka najveće srpske prevare. On, prostim rečnikom, dokurčio je i bogu i narodu.

I na kraju, od jula poskupljuje struja, gorivo i ostali energenti, od jeseni očekuju se nameti kod velikog broja prehrambenih proizvoda, a plate i dalje ostaju smanjene, a onda će vraćanje na staro manipulativnom metodom značiti povećanje, nezaposlenost je izlaskom svake školovane generacije sve veća i veća, privilegiju zapošljavanja imaju samo članovi vladajuće partije, a ON, kako vreme izmiče, čini nam se, ubedio je naciju da je dobro što nam je gore, da bi nam u budućnosti u koju verujemo bilo bolje. Teško da će nam biti bolje, ali i ne očekujemo kule i gradove već samo život dostojan običnog čoveka, a on će,ako se to ikada desi,već uveliko sedeti u nekoj evropskoj instituciji kao novi generalni sekretar za sjebavanje neke nove tranzicione jadnice poput Srbije.

Ivan Novčić