Skidanje dioptrije

- Alo, jel' to VMA, Očna klinika?

- Da, šta treba?

- Sestro, priseksalo mi se, na oči ne vidim...!

Ako me sećanje ne vara, jedna od većih tegoba petnaestomesečnog služenja vojnog roka bila je - apstinencija. Dobro, de... možda tek iza agresivne depresije zbog ograničenja slobode kretanja, užasa zbog spoznaje o veličini svemira ljudske gluposti i saznanja da će, u eventualnom ratu, o našim životinama odlučivati neopevane debilčine sa „čvarcima“, zvezdama i „žbunjem“ na epoletama.

Povod za ovo evociranje „uspomena iz Je-Ne-A“ je ovonedeljni povratak ministra vojnog sa petnaestodnevne, rekreativne psihoterapije. Mada je pomenuta terapija proglašena za „obuku rezervista“, njen prevashodni cilj je - hirurško odstranjivanje rupe u biografiji. Bruka da ministar vojni nikada u životu nije služio vojsku je ovim uspešno odstranjena, pacijent je uspešno preživao i oporavlja se. Čestitamo!

Medicinska predistorija pomenutog zahvata je duga. Regrut Vulin pripada jednoj od onih generacija u kojoj smo mi, koji smo služili vojni rok, bili „ovce“, a oni koji su ličnim foliranjem, tatinim vezama (ili tetkinim parama?) eskivirali SMB smaračinu, bili „frajeri“ i „face“. Pa, ni jedan „žestoki momak“ (uključujući i Arkana) nije služio vojsku, zašto bi to radili urbani, snalažljivi momci koji su, mesto sivo- maslinaste vojne knjižice mudro ćapili maskirnu, partijsku? A kada je počeo rat, poneko od „žestokih“ je i pojurio na ratište, snalažljivci u partijskim pancirima pojurili su u Skupštinu. Jer u ratu najbolja zaštita od metka nije rov, nego skupštinska govornica. Šta ćeš, nismo svi isti... Neko u ratu dobije metak, neko imetak. Neko izgubi glavu, neko stekne funkciju. Neko postane invalid, neko ministar. C'est la vie... što bi rekli u Kanadi.

Da, naravno, postoji izvesna šansa da je, u Vulinovom slučaju, medicinsko poreklo njegovog jurišanja na funkcije oftalmološke prirode. Budući da sam i sam nosilac dioptrije od malih nogu, kao i da u mojoj vojnoj knjižici, takođe, postoji napomena o ograničenim očnim sposobnostima, hajde da razmotrimo i tu mogućnost.

Najpre, dioptrija nije nešto što nastaje preko noći. Dok sam dogurao da moj recept za „đozle“ podseća na zadatak iz matematike za malu maturu, prolazile su godine. Vulinova dioptrija „veća od 7“ ostavila bi u njegovom foto-albumu gomilu slika u kojima mali dečkić (ili ušati klipan) nosi na nosu dva komada srče koja podsećaju na dno krigle. Kako u to vreme, srećom, nije postojao Instagram, preostaje da se, po naređenju ministra, momci iz tehničke službe za propagandni rat late kompjutera, miša i fotošopa. Korekcija vida (nacrtanim naočarima) i korekcija prošlosti je lak zadatak uz savremene tehnologije. Problem je samo u tome što Vulinova (tada svima već poznata) faca nije bila naružena optičkim pomagalima u vreme kada je bio vojno najsposobniji. A čak i da je bio opitni zamorčić ruskim lekarima, mogao je da, po okončanju (očigledno vrlo uspešnog) postoperativnog ciklusa, odradi dug otadžbini pre mnogo, mnogo godina.

Ali batalimo prošlost...

Koliko Vulinovo dvonedeljno, balavo foliranje „u, je...pa ja sam vojnik!“ nadrasta lične frustracije i tiče se svih nas? Osim propagandnog „kad mogu ja u 5 banke da služim, vala služićete i vi“, koliko ovaj SMB rijaliti pospešuje (ili srozava) bojevu gotovost naše vojske?

Posle jučerašnjeg „kaunter-horor“ klipa, u kome ludak prazni šaržere u goloruke i bosonoge nesrećnike, šansa da neko počne rat na ovim prostorima drastično raste. Umesto u novozelandskoj džamiji, teroristički rafal u ma kom kafiću na Kosovu bio bi pucanj u bure baruta. Nebitno je da li bi na ispražnjenom šaržeru pisalo  „Miloš“ ili „Skenderbeg“. Nebitno je da li bi to bio akt nekoga sa otpusnom listom psihijatrijske klinike ili članskom kartom tajne službe. Masakr kojim bi započeo novi rat je mnogima prokleto primamljiva opcija. OVKandidati za optuženičku klupu, mafijaši s obe strane Ibra, političari kojima je cilj da „zbiju naše redove“, psihopate željne silovanja uz samrtnički ropac… -spisak potencijalnih ratnih profitera je podugačak.

Ključno pitanje je da li „ozbiljna i odgovorna politika“ može da drži povodac na kome su krvožedne (ili proračunate) zveri? Pogotovu ako nekome u Moskvi ili Vašingtonu odgovara da se krvavo kolo (ili šota) opet (p)okrene.Samo jedan rafal je dovoljan da ponovo započne ratno šenlučenje, a ružičaste naočare kojima vidimo pobednički ishod ne dobijaju se u optičarskim radnjama.  Njihova ružičasta boja potiče od krvi... Krvi razblažene zaboravom.

Vulinova lažna dioptrija je izlečena ruskom hirurgijom i ministarskom foteljom. Njegove mačo-frustracije izlečene su oblogama od maskirnog platna u obliku uniforme. Jedina preostala dijagnoza, epidemija bezumlja, nažalost, ne pogađa samo njega, već milione na ovim prostorima. Zato, hajde da, ovoga puta ozbiljno, okrenemo telefon:

- Alo, VMA… imate li nešto za lečenje mentalne dioptrije?