Vučićizam

Ljudima koji su poreski obveznici, ljudima koji nisu u politici, ljudima koji ne dobijaju ni dinara od politike je dato pravo da kritikuju i Predsednika Vlade i sve ostale, da se slažu ili ne slažu, jer su oni finansijeri. Nažalost, građani Srbije, finansijeri političkog aparata, se najmanje čuju, najtiši su, a moć bi trebalo da je u njihovim rukama, jer oni finansiraju državu. Tu, građanima zagarantovanu, moć su preuzeli baš ti činovnici, političari, koji jedni druge napadaju umesto da zarađuju svoje plate uz obavezno: „Ljubim ruke, poštovani građani“. Ukoliko plaćeni političari, činovnici, nisu u stanju da narodu ljube ruke, časno je da daju otkaz.

Posednutost Vučićem od strane političara koji žive na teretu budžeta (i nisu u stanju da zarade na drugačiji način) je nepodnošljivo sveprisutna. Može biti višeznačna ili izazvana različitim potrebama: želja da zauzme Vučićevo mesto u političko državnom poslu, strah da im ne ponestane Vučićevih beneficija (ustupaka) ili bolest. Šta god da je, ne valja po državu Srbiju.

Ovo nije odbrana Predsednika Vlade od gladnih vučića, ovo je poimanje stvarnosti. Ovo je ono kako gramzivi vučići sebe predstavljaju, a predstavljaju se kroz prizmu Vučića. Nažalost, ne predstavljaju se kroz kvalitetan rad. Neprimereno je da Vučića prozivaju oni koji su u politici isti kao on. Oni koji su prisvojili sebi kad god su mogli. Na njega se većinski bacaju kamenom oni koji imaju „putera na glavi“. Kriju se iza Vučićevih nečasnosti, a svoje pokrivaju. Nije Vučić čist, ali nisu ni oni. Ono što smeta jesu licemerje i dvostruki standardi. Šta će oni sa svojim gresima?

Opsednutost se može sanirati. Možda egzorcizmom, psihijatrijskim metodama, rigoroznim kaznama ili teškim radom u rudniku.

Onaj koji dođe posle Vučića na mesto Predsednika Vlade biće još goropadniji, još korumpiraniji, još većih, medveđih šaka, kojima će više zahvatati iz narodnog budžeta. U suštini sve je isto, u pitanju je borba za vlast: „Kad ja dođem na vlast, samo da meni bude dobro“.

Nabrajaju Vučićeva nedela, daju informacije i dezinformacije, rade posao koji nije njihov, možemo reći da izbegavaju svoj posao. Za tu vrstu posla postoje u Srbiji organi čiji je to posao: Agencija za borbu protiv korupcije, sudovi, zakoni …

Gde su ti „s petljom“ da pokažu šta su dobro uradili za Srbiju?! Gde je Šešelj, šta on ume da uradi? Da zapali američku zastavu, da su mu sinovi odbornici? Šta ume Radulović, da napravi najnepovoljniji Zakon o radu, dugove, da prepiše svu imovinu na ženu? Čanak, da uđe u RTV i razbija, da se tuče po kafićima, otvori firmu na ime svog telohranitelja. Boško Obradović, Bojan Pajtić… Ma koji od njih. Nema tu ničeg dobrog. A za građane Srbije oni bi bili još pogubniji.

Vučić je samo još jedan deja vu, fenomen već viđenog, i to lošeg viđenog za ovu državu. To su bili pre njega Đinđić, Milošević… Prevareni narod ne zna pesmu: „Prevari me jednom, prevari me drugi put, ni đavo me više prevariti neće“. Narod je odabrao SNS, pa neka mu. Pre toga je birao DS, pa DOS, pa SPS i JUL, pa bilo mu je. Šta ako opet izabere pogrešne? Pa biće mu!

Setimo se nekih koji su voleli Vučića, a sad ga ne vole. Eto, Šešelj, Radulović i ostali koji su hvalili Vučića, a sad ga mrze. Ima i obrnutih primera. Ako gledamo kroz psihijatriju, to su ambivalentni postupci. Ambivalencija, jednostavno objašnjeno, znači: sad nekoga ili nešto volim, a sutra ne volim. Podeljenost u veoma izraženoj formi suprotnih osećanja: i ljubav i mržnja. Inače, ambivalencija je uvod u šizofreniju.

Mnogi, kad otvore usta, kažu Vućić, kad otvore oči vide Vućića, Vučić je smisao njihovog života, alfa i omega njihovog sveta. Hiperbolisanje je prisutno. Blago je reći da su dosadni i da nemaju kvalitete za ono za šta ih narod plaća. Ne ulaze u suštinu svog plaćenog posla. Da li im u ugovoru o radu na prvom mestu piše Vučić, pa isto to na drugom i trećem mestu? Građani traže odgovornost i od njih i od Vučića.Prozivaju Vučića da je bolestan, a oni su bolesni od Vučića i vučićizma. Možda bi bilo delotvorno da se vučićizam, kao još jedna bolest, uvede u psihijatriju i da se odredi terapija.

Vučić je bolestan, kako kažu, a šta ćemo sa njima vučićima, takođe bolesnim, između ostalog i od želje za vlašću? Ti vučići željno čekaju da dođu na vlast da bi rastrgli građane Srbije kao Andrićev vuk Asku i to bez zavodljive igre na livadi.

Mr Dejana Pataki