Žuti, ostrašćeni i "intelektualna elita"

Prošetaše ljudi ulicama prestonice. I, kao što bi moj učitelj rekao – Tresla se gora, rodio se miš. Šetala sam I ja toga dana, ali nekim svojim poslom I nisam imala nikakvu želju da se pridružim "intelektualnoj" Srbiji, koja je opet manjinski, pokazala koliko je slaba I ostarila.

Da ne ispadne kako stalno kritikujem, kukam I žalim se na vlast I one uz vlast, obradovala sam se novom narodnom poletu. Na čas sam pomislila da su nam "braća" Francuzi udarili šamar I da smo se najzad osvestili, a ono opet cvrc. I ne umanjujem trud ljudi koji su zdušno I iskreno poželeli da iskažu svoj bunt, opet su ih opstruisali oni stari prevaranti. Opet takozvana opozicija I lica od kojih podilazi mučnina I samom šetačima, a kamoli poziciji, koja je jedva dočekala da se uhvati za njihovo pojavljivanje I da time ostrašćenim poklonicima vođe pokaže kako je Srbija u cvatu, a oni tamo neki kvazi intelektualci I Amerikanci I Rusofili I Frankofili I prostaci I plaćenici I dosovci pokušavaju da sruše voljenog.

Uz svo divljnje Francuskim žutim prslucima I uz dužno poštovanje onoj Srbiji koja je zapucala iz unutrašnjosti da iskaže svoje nezadovoljstvo, naša imitacija francuske pobune ispala je jadna I smešna. I pogrdnosti koje su se mogle čuti, a upućene fanatičnim ljubiteljima vođe (sendvičari, krezava srbija), nisu postigli ništa drugo do još veće netrpeljivosti među Srbima. Umesto da se zahtevi tako sroče da odzvanjaju u ušima svih Srba, da prodrmaju zaspale I skinu mrenu sa očiju zavedenih, videli smo jednu neujedinjenu masu, besnu, razuzdanu, bez jedinstvenog cilja. Iako je naglašeno još pre početka protesta da se nigde neće pojaviti partijski simboli, pojavila su se partijska lica umesto I to ona ista lica koja su skup trebala da zaobiđu u širokom luku.

Nikako ne pretendujem da postanem zvezdica političke analize, samo percepiram očigledno I izgovaram ono što drugi ne mogu ili ne žele, jer neme ni šta da izgubim, niti išta da dobijem. Da sam primetila makar I iskru potencijalne revolucinarne svesti kod demonstranata I sama bi im se pridružila, ali nisam. Primetila sam zato potpunu medijsku blokadu. Osim N1, "ozloglašenih Amerikanaca", niko, ama baš niko nije rekao ni reč o veliko gužvi u Beogradu. A to opet nešto znači, znači da su očekivali nešto drugo, znači da je vođa udario veto na novinare sa lica mesta, jer je I on, uplašen francuskim dimom, pomislio da će da plane Srbija. Ali nije, a to je onda vešto iskoristio da opljune stare protivnike I ustoliči se još jače.

Bruka je što je prve kritike na račun protesta iznela Smajlovićka ne jutrenje na Prvoj TV, niz dlaku režimu, deset minuta je iznosila svoje stavove o propasti protesta, kritikovala je I same učesnike zbog rečnika, a bogami, udarila je I na doskorašnje prijatelje, opoziciju.

Kao Srpkinja, kao nacionalista u najboljem smislu te reči, molim sve Srbe I one krezave I one sendvičare I one prostake I one bene I one ostrašćene I one koje ne znaju šta će sa sobom, pogotovo one koji najviše trpe od lažnog sjaja koji nam se srvira u procentima sa svake televizije u državi, molim sve na ujedinjenje u jednoj stvari, a to je opstanak Srbije, opstanak Srba na Kosovu I ekonomsko I socijano stanje svakog pojedinca u državi. Makar se tu svi možemo složiti, a oni koji ne mogu, opet su manjina, većina je u teškom stanju, trpimo svi, a ćutimo ili se svađamo između sebe.

Svesna sam da ovim tekstom neću naići na odobravanje mnogih. Mrzeće me šetači, jer sam ih iskreno opomenula, mrzeće me I pozicija, jer znam I stalno naglašavam koliko su ojadili ovaj narod I materijalno I duhovno. I tako svesna opet ne bih rekla ništa drugačije, jer meni, za razliku od vođe, nije stalo do ličnog osećaja, već do državne dobrobiti.

Razmišljam šta bi moj pokojni suprug napisao o ovim protestima. Ne bi napisao nešta. Ni u jednom trenutku ne bi poverovao da je Srbija ustala, jer je za to potrebna kritična masa koja se izgubila negde između "Imaginarijuma" I "Parova".

Ustani bre Srbijo, jednom za prave stvari, jednom bez šetnji I klaj-klaj kolona, sa onim žarom sa kojim se nekada branila zastava I čast svakog Srbina. Ustani zbog sebe, jer popravnog nema, promene moraju biti iz korena. Šesti oktobar još čeka da se desi.