Politika

Zameraju mi neki čitaoci što sam na sam dan, uoči „istorijskog“ zasedanja Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji, objavio one Fejsbuk umotvorine. Portali koji onjavljuju moje tekstove – kako koji. Neki su to objavili – hvala im na tome, razumeli su poentu, neki nisu. Up to them – što bi rekli Englezi, nikad se nisam mešao u poslove redakcija.

A poenta je bila da u tim umotvorinama ima više istine i duha nego što je toga bilo na potonjoj Skupštini. Ko ne veruje neka iščita ponovo.

Da li predstoji rasplet sage o Kosovu ili drama tek nastaje, niko to ne zna, bar ne na ovoj našoj strani. Oni koji nam kroje sudbinu, to sigurno znaju, bar kad je njihov naum u pitanju. Rastrčali su se na relaciji Priština – Beograd – Priština. Simptomatično je i to da najpre idu kod svojih – u Prištinu.  Onaj Kurti se kurči – neće, navodno, ni njih da sluša, pa ga valja oraspoložiti za dalje pregovore.

Davne, 1993. godine, kada se mlađani Alek učlanio u Srpsku kišobransku stranku, Srbiju je ogrejalo sunce. Oblaci nad Srbijom samo su povremeno oplakivali kosovske božure, najviše padavina se slivalo na zapadne krajeve Zapadnog Balkana, uz povremenu grmljavinu haubica i neku tamo, tamo daleku poplavu krvi... Vlažnost (i uzbuđenost!) političke atmosfere izazivala je koroziju kašika i erekciju koljačke psihopatologije, ali, srećom, milosrdni Alek je bio tu!

A gde je ovaca, tu je i farma, gde je farma tu je i Orvel, pa tako i ovde. Elem, Napoleon je sazvao ovce na sastanak – ima nešto važno da im kaže, i ovce su se odazvale.

Stariji će se setiti, a mlađi bi trebali da pogledaju jedan od najboljih filmova svih vremena, Let iznad kukvičijeg gnezda, sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Onih sedam psihijatara koji su Dr Marka Lensa proglasili za duševno obolelu osobu ne moraju da čine taj napor, jer su oni u praksi već pokazali da su usvojili neke metode lečenja koje su okosnica pomenutog filma – da zdrav čovek može da postane objekat psihijatrijskog tretmana, a kako će se i da li će se iz toga iščupati, ne zavisi samo od njega.

Možda je novogodišnje obraćanje šefa države u drugim zemljama uobičajena smaračina, ali kod nas je to nedavno uzdignuto na nivo umetničkog performansa. Remek delo vlastoljubive poezije, još tako nadahnuto izrecitovano u prisustvu kamera... pa to u najmanju ruku zahteva da uđe u čitanke! Čekaj, kako ono beše… „Slon je najveća životinja, tigar najjača. Ja sam se u cirkusu nagledao i slona i tigra. A kada govore o pripitomljavanju Vučića, ja još vuka nisam video u cirkusu.

Ukratko, prema tekstu nedeljnika Vreme od 12. januara 2023. godine, koji prenosi N1, priča je sledeća: Ugledni hirurg srpskog porekla, Dr Marko Lens – „Svetski priznat stručnjak u istraživanju i lečenju malignog melanoma, koji je magistrirao na Harvardu i doktorirao na Oksfordu” je podneo tužbu protiv grupe lekara Kliničkog centra Srbije zbog nesavesnog lečenja svoje majke i zataškavanja okolnosti o uzrocima njene smrti. Ovog leta, kao i obično, Dr Lens je sa porodicom došao u Srbiju da tu provede godišnji odmor.

Zar ste morali za novogodišnju kolumnu da odaberete baš Zoranu Mihajlović – preletačicu u vidu zanimanja (sve je probala do sada, od G17 do Vučića, ), bivšu predsednicu koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u aktuelnoj SNS vlasti? A ako ste zajedno baš tu temu odabrali, primerenije je bilo da piše šta je na tom poslu uradila za vreme mandata, a ne da piše opšta mesta o ženskim pravima. Nisam ženomrzac, daleko bilo, a kad je o tome reč, više vam vredi Jelena Obućina od svih do sada viđenih, kako na portalu, tako i na TV Nova.

„Protekla godina je prošla u velikim izazovima za srpski narod. Srpstvo je postiglo sjajne uspehe. Godina 2022. pokazala koji je pravi put naše nacioanlne i državne borbe. U Crnoj Gori je uspostavljena vlada koja, konačno prihvata srpski narod kao punopravnu naciju ove države. Zahvaljujući gigantskoj, viteškoj političkoj borbi naših predstavnika, okupljenih oko Nove srpske demokratije – Demokratskog fronta i Srpske pravoslavne crkve …”

To što je odlazeća godina započela sa mirisom baruta u Ukrajini, a završava se sa mirisom amonijaka u Nišavi, pokazuje samo jednu stvar: smrad, tačnije 11 meseci smrada, je upravo ono čime će 2022 biti ubeležena u kolektivnom sećanju. Naravno, smrad leševa na dalekoj deponiji za skladištenje pokojnih ideologija, zarđalih srpova i polomljenih čekića ovde se dilovao kao dezodorans. Miris Staljinove čizme je najbolja zamena za ovisnike o mirisu „ljubičice plave“ i kosovskih božura.