Politika

„Da sanduke kupuješ ceo život od para koje dobijaš za Utisak nedelje“ ...

U potpisu „Vojnik pravde, Simo Spasić“.

Od kako je mlađani Luka Kebara, narodni nam poslanik, jedan od svršenih polaznika SNS akademije za mlade lidere, na sred skupštinskog zasedanja objasnio: „Naš predsednik Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao Vu-či-ći, što u prevodu znači 577…“, nakon čega mu je uputio i pozdrav „koji će svi razumeti – Vu - či - ći - 577!“, usledio je gromoglasni aplauz  (vidi tekst „Tako mlad pa već ... Kebara“, opancar.com), a zatim i interno takmičenje umutar SNS-a, ko će veću količinu gluposti da isporuči, te tako i napreduje u partijskoj hijerarhiji. 

Gonoreja (narodski, „triper“) je baš nezgodna bolest! Mada je nikad nisam iskusio u prvom licu jednine, opisi nekih nesrećnika bili su dovoljno ubedljivi za zaključak: nikad u rizični seks bez HTZ opreme! „RIS no risk“ – što bi rekao slogan jedine fabrike kondoma u bivšoj Jugi. Briga za radnog čoveka, i to u vreme kada još nije bila izmišljena SIDA, bila je uvek u izlogu vlasti, pa čak i kada su bili u pitanju „smešni pokreti“.

Ovih dana ostvaruje se na delu ono što sam napisao već u uvodu svoje klnjige O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd 2012.), prilikom dolaska Srpske napredne stranke na vllast:

Ovih dana svedoci smo jedne pojave – lobiranja, koja nam je do dolaska ove napredne vlasti bila strana. I to u izvođenju Saveta Evrope, najvišeg organa pravodobne Evropske unije.

Ili, može li se verovati „nezavisnim medijima“ i da li ih uopšte ima?  Moram da kažem da mi se ova tema spontano nametnula. Juče mi je administracija fejsbuka poslala, kao uspomenu, moj tekst iz  marta 2017. godine pod naslovom „Dobar dan, pošto Blic“, pa najbolje da citiram poentu:

- Dobar dan, koliko košta Blic?

- 35 dinara!

- Ma ne, to vidim, nego koliko koštaju vaše novine kao list u celini?

Gde si kume – šta činiš? Evo slušam našeg predsednika. Zar ga nisi juče slušao? Da ti pravo kažem jesam, ali nisam bio sam, pa sad hoću da ga odslušam natenane. Da učvrstiš gradivo, tako treba, ponosio bi se tobom tako matorim, samo kad bi znao.

Zajebavaš, kaže kum. A ti, jesi li ti slušao našeg predsednika ili ćeš da kažeš – Nije on moj predsednik, nisam ga ja birao. Neću, nažalost jeste, ali sram me je, pa ga ne slušam. A šta slušaš, onaj tvoj N1? Mene nije sram našeg predsednika, reče.

Prema tekstu koji objavljuje portal 021, a čiji je autor Beta, firma „Sremske mlekare“ je 2018. godine, u vreme kad je na njenom čelu bio sadašnji ministar privrede Rade Basta, izvezla  u Rusiju četiri miliona prepakovanog ukrajinskog sira, deklarisanog kao srpski proizvod – uz to deklarisanog  i kao sir mlečnog porekla, iako je u pitanju bio sir biljnog porekla. Rusi to provalili i o tome zvanično  obavestili naše nadležne organe... Ne piše koje su nas posledice nakon toga strefile, a one su po pravilu žestoke.

Najpre da malo isučemo jezik i obnovimo jezičko gradivo: pisanje i pišanje na našem jeziku se razlikuje samo u jednom slovu. A na engleskom piss (pišanje) i peace (mir) još manje, jedino u dužini izgovora i debljini plajvaza koji se koristi. Zato bi trenutno aktuelno trtomuđenje o (ne)potpisivanju papira o „konačnom rešenju kosovskog pitanja“ trebalo, jednom zauvek, da preselimo iz predela oralnog (televizijskog ili uličnog) u neke druge delove tela, pa bio to mozak ili međunožni visuljci.

“Već mesec dana u džepu mi stoje tri papira od po 20 glasova. Meni je obećano 40 evra po glasu, jer sam papir dobio od druga, a njemu je obećano 60 evra... Preporuka tih iz SNS-a je bila da idemo prvo do starijih ljudi, jer oni svakako glasaju za SNS. Jedan moj drug je dobio 20 papira, radi to već drugu godinu….”, piše u tekstu pod gore navedenim naslovom (Koreni, 15.3.2023).

Krivični zakonik Republike Srbije:

Davanje mita

Član 368