Predsednička čedoteka

Najviše od svih kandidata koji su izgubili izbore, demostranata, političkih protivnika i sl. trebalo bi da se naljuti Čedomir Jovanović. Predsednik bez srama, izvinjenja ili makar stavljanja pod navodnike reči i izjava koje je izgovorio ubrzo nakon inauguracije delom kopira, a delom parafrazira Čedu. On je odavno navikao, i laska mu, da pomahnitale obožavateljke prave čedoteke sa njegovim slikama i citatima, ali ni u snu nije mogao da sanja da će jedan takav zabavni spomenar doći do botovlasnika koji će sve to prisvojiti i zloupotrebiti.

Nejasno je, sumnjivo i mutno to što je Čeda hteo da napravi od Srbije skočivši iz poderane kožne jakne u armani odelo, ali nesumnjivo bi lupao, razbijao po kući, nervozno šmrčući svaki prašak i začin po kredencima dok se ne smiri, jer čovek poput Vučića i njemu se gadi, a kamoli normalnom čoveku. Očekujemo od njega da zaurla pozivajući se na demokratiju jer je njegova intelektualna svojina ugrožena, ako uspe, budući da vlada cenzura.

Mogli bismo da pomislimo da su se i dogovorili, ali sudeći po izjavi Nebojše iz Beograda, da je naša policija uspela da zapleni ukupno tonu koke za godinu dana, isključujemo mogućnost dogovora primopredaje autorskih prava u kokainskoj protivvrednosti.

Ako Čeda kojim slučajem ne uspe da se izbori sa autorskom krađom, preostaje mu da iz narkomana pređe u toksikomana tako što će svaki dan ispirati usta i želudac Domestosom od gađenja i neverice da jedan takav pogani stvor koristi njegove reči, njegove pogane laži po kojima je postao poznat i za koje se drži kao za slamku spasa grcajući i grebući zubima i noktima da ostane na javnoj sceni.

Sad će da padne u zaborav, jer će se od sada pamtiti i beležiti samo ono što mesija kaže. Ono što je dosad bilo obeležje čedista, da priznamo sve za šta nismo krivi, da se pokajemo, a posle toga uljudimo jer smo divljaci, sada je obeležje SNS botova sa botovlasnikom na čelu.

Dakle,  Vučić ne samo da je pokrao Čedu, nego je preoteo identitet čedistima i prišio ih za svoje botove. Što se toga nije setio dok je trajala kampanja? Ili je možda bilo rizično pokušati da se čedisti konvertuju u SNS birače, a sa druge strane ne tako neophodno budući da je imao dovoljno podrške za prvi krug. Međutim ostalo je za kasnije obračunati se sa Čedom.

Ali zašto tako okrutno? Kakve su ozbiljne razmirice imali Čeda i Vučić, osim onih političkih? Nisu bili kumovi kao Šešelj i Nikolić, ili Šešelj i Drašković da se tako mrze.

Ili je to demonstriranje sile? Što bi bilo veoma kukavički. Lako je sad jebati Čedu u mozak. Neka proba Jankovića ako može. Nije ni on nešto posebno jak, ali da je kopirao njegovu izjavu kako bi od Srbije trebalo da se napravi toliko lepo mesto za život tako da i Albanci požele da žive u njoj, ne bi se baš dobro proveo.

Poznato je da Albanci na svim meridijanima, koji znaju sprski, vole Čedu. Da li je to što im je redovna mušterija, ili što meditiraju uz njegove izjave i viču „Čedi Akbar“, nije poznato, ali možda je Vučić mislio da će imati bolju prođu u pregovorima u Briselu i Prištini ako bude na pamet prepričavao čedoteku. 

Sve u svemu, Čeda nema na šta da bude ponosan, ali ako reši da se izbori protiv krađe i da ospori predsedničku čedoteku, trebalo bi da ga svi podržimo i ako je moguće da se slučaj dotera do Strazbura. Ako ne uspe, trebalo bi ga ohrabriti da napiše novu čedoteku, sa Jankovićem kao koautorom, ali da tada uradi neštopovodm zaštite autorskih prava. 

Radmila Stolić