Račun bez krčmara

“Neko to mora da plati!” – rečenica kojom su otpočele reforme u Srbiji, kada su aktuelni političari uz pomoć stranih eksperata konstatovali da su sve gradske kase (kao i republička) prazne i da je država pred bankrotom. Zaista, ovakav javašluk i neodgovornost nismo mogli da očekujemo. Potpuno smo bili zatečeni činjenicom da smo u državnim kasama zatekli samo račune, koji su nam uredno uručeni, ali da ne znamo ko ih je napravio.

Kao kada se odjednom probudite za stolom u skupoj kafani, gde ste do zore arčili i bančili sa društvom, pravili bahanalije, trošili ono što niste zaradili, pozajmljivali sa kamatom, podizali kredite i tako terali deset godina, a onda vas je polupijane i sanjive iznenadio kafedžija nacifranim računom, koji ne možete da platite. “Neko to mora da plati!” – insistira kafedžija, a vi se okrećete, zagledate među sobom, tražite tog Nekog ko će da plati i izvuče vas iz bruke, jer vam odavno košava duva kroz džepove. “Gde je taj Neko”, mislite u sebi, “opet se izvukao...kad nam je bilo lepo, solidarisao se; sad kad treba da se plati, nigde ga nema i pravi se lud...”

Zaista, građani, da li ste stvarno mislili da će krčmaru – Bog platiti, jednog dana? Jeste da je krčmar malo nepošten i zakida na točenom piću, ponekad dopisuje kradom po jednu turu više, ali i vi ste preterali! Čim je zakucala demokratija na vaša vrata, pohrlili ste da podignete kredite za nekretnine, da otvarate preduzeća, birate skupe automobile, da kupujete belu tehniku, plaćate letovanja po Mediteranu, ukratko, da ispunjavate svoj srpski san, a sad se pravite Englezi (čak pominjete da svako treba da plati svoje; nečuveno: šta ste mislili pod tim “svako” i “svoje”, kad smo mi političari jedva namakli za svoje plate!). Pogledajte kako ste podrili i urušili srpsku ekonomiju. Razbaškarili ste se u udobnosti refinansiranih kredita sa nižom kamatnom stopom, provodeći celu deceniju kao zakleti hedonisti. Tako ste počeli, a sada kupujete hranu na 360 dana odloženog plaćanja, kao da taj ček nikada neće stići na naplatu, imate po dva kredita i dozvoljeni minus u banci, pa da li neko može... Da, možda bi Neko mogao, kažu da se Neko obezbedio na vreme i da je pun k’o brodić, ali on trenutno nije u zemlji, dakle, moraćete – vi, solidarno! Ne želimo da vas potresemo, jer i vi imate meko srce, ali kao odgovorna krčm... Ovaj, država, dužni smo da vas obavestimo da novca od poreza, struje, komunalija, javnog prevoza, RTS pretplate, akciza, doprinosa i ostalih dažbina – nema, nestao je, prohujao sa vihorom. Neko ga je odneo, a ipak će morati da se plati. Dok ne pronađemo Nekog, a svi složno radimo na tome, vi ćete solidarno plaćati sve što je potrošeno.

Ovakva odgovorna politika dovela je do toga da se sa sve većom i opravdanom građanskom sumnjom zagledamo među sobom, tražeći ko je taj Neko među nama ko je kriv za celu ovu neumesnu situaciju. Jer ne verujem da je Neko prosto zapalio preko granice; verovatno je tu, među nama, pritajio se i čeka da prođe potera. Ja podozrevam da moja komšinica, inače zaposlena u Maksiju, majka dvoje dece, sa platom od dvadesetak hiljada (dinara, naravno), nije kupila BusPlus dopunu od sedam hiljada; da osim toga, verovatno koristi beneficije za vrtić, možda dobija i dečji dodatak, a to Neko mora da plati, odnosno mi, dok nadležni organi ne pronađu Nekog. Čak sam razmišljala da pošaljem amaterski profil Nekog policiji i tako doprinesem opštoj stvari, ali... kulturno je ćutati, kad vas već ništa ne pitaju.

Naša dužnost je da pomognemo da se pronađe taj Neko, da ne poturamo klipove u točkove reformama izbegavajući odgovornost za napravljeni račun. Ako imate najmanju sumnju u uspeh države, dozvolite da vas razuverim ovom originalnom rečenicom, koju je odval... Pardon, izjavio jedan vrhunski srpski političar:

“Ako je Neko kriv, treba i da odgovara.”

Time je najavio početak drugog dela reformi, koji se odnosi na borbu protiv kriminala i korupcije (morate priznati da to što vas je Neko ostavio za kafanskim stolom da platite sve što je on pojeo i popio jeste vid najbrutalnijeg – kriminala), kao i sudsko procesuiranje počinilaca. Naravno, prvo treba locirati Nekog, zatim ga sprovesti u Srbiju, ako se krije po egzotičnim zemljama, odvesti ga kod krčmara na prepoznavanje, formirati radnu grupu koja bi ispitala sve okolnosti pod kojima je Neko upropastio građane, i tako dalje. Ne zaboravite da svako... Tj. Neko (u ovom slučaju), ima pravo i na odbranu. I da niko... Hoću reći, Neko nije kriv, dok se to i ne dokaže.

Sanja Simić