Rat institucija protiv naroda na kom parazitiraju

Paraziti su shvatili da je država moćan aparat koji pre svega ima poluge za sprovođenje nasilja. Te poluge su inače sasvim uredna stvar kada se koriste u prave svrhe, ali kao što svaki lek može u pogrešnim rukama da postane otrov tako je i upliv parazita u sisteme državnih institucija izokrenuo smisao poluga moći. Sve se to desilo pod pažljivim nadzorom okupacionih izaslanika i vojne i obaveštajne sile koju su okupatori montirali na jugu zemlje Srbije koji se sada zove Republika Kosovo. Samo pomislite na Bondstil.

Svakih godinu-dve izvode putujuće cirkuse koje zovu izbori oni isti zlotvori koji već decenijama unazad kradu besomučno od sopstvenog naroda, koji ga zadužuju i koji sebe gledaju kao slepe poslušnike okupacione mašinerije. Služe raznim bankama, fondovima, služe vojnim silama okupatora, služe polutajnim i tajnim društvima, uglavnom služe, jer su sluge. Nesposobni apatridi kojima su usta puna rodoljublja, kao što i kurva stalno priča o poštenju.

Prisvojili su sve medije i sve nacionalne frekvencije su im na raspolaganju dvadeset i četiri sata. Pored jasnih pokazatelja da je bezmalo sve uništeno donose zakone na štetu svog naroda, prave partijske policije, prodaju decu svog naroda svojim inostranim gospodarima i da bi dali svemu tome privid legalnosti glasaju na zvonce po diktatu svojih gazda.

Paraziti koji su se ugnezdili u sve institucije su doveli naravno sve svoje rođake, svoje kumove i prijatelje i naravno da su uništili i sistem obrazovanja da bi mogli lakše da manipulišu narodom. Naučio ih okupator kako se to radi i plaća ih za to. Paraziti su se nakrali, najeli i napili, pa su se uselili u vile i „luksuzne stanove“, ali ni to im nije bilo dosta. Mora i da se putuje i da se provodi i da se drže predavanja pred naručenom publikom, mora i da se stalno vrti pažnja javnosti nekim iskontruisanim skandalima, izmišljenim pokušajima atentata, jer nije dovoljno da se krade, laže, otima i ubija. Nije dovoljno da se narod namerno razboljeva i da se pametni teraju iz zemlje, ili da se skrajnjuju, nije dovoljno da se sve drži u mutnom i nejasnom stanju, već se takav princip zaluđivanja naroda forsira do tog stepena da narod više ni ne zna koja će ga muka snaći sutra, šta će poskupeti, jer je parazitima zafalilo keša, već se sablažnjava nad vestima da su oslobođeni optužbi osvedočeni lopovi i secikese i ubice. Paraziti uništavaju sve, prodaju u bescenje svojim nalogodavcima zemlju i ne samo zemlju, već i ljude.

Da znaju kako i duše bi prodavali, ali su za taj slučaj angažovali klir koji to radi istim intenzitetom kao i svetovni paraziti. I sve je propalo, mnogo je toga nestalo, zataškavaju se afere, niko ne biva ni kažnjen ni osuđen za zlodela, jer paraziti „svoje“ čuvaju. Ali, o trošku tog istog naroda na čijem organizmu parazitiraju.

Ako je rat politika koja se sprovodi oružjem, onda je politika rat koji se sprovodi bez oružja. A u konkretnom slučaju najjasnije je da se paraziti koji su se uvukli u sve institucije bore na sve načine protiv svog naroda, te da je u njihovim glavama stalno ratno stanje. Sebe nazivaju državom, a narod neradnicima i ološem, sebe nazivaju hrabrima, a narod najpogrdnijim imenima. I tako se došlo do potpuno izokrenutog stanja stvari da paraziti koji su se uvukli u institucije i sebe nazivaju „država“ vode rat protiv sopstvenog naroda. I to o trošku tog istog naroda koji je usled njihovog divljanja sve siromašniji i siromašniji. Do te mere da je i kontejner postao mnogima izvor hrane. Dakle, rat. Prosto i jednostavno smo u ratnom stanju. Paraziti ratuju, hteli mi to da vidimo ili ne. Možemo da se pravimo blesavi koliko god hoćemo, možemo da okrećemo pogled u drugu stranu, ali to nikako ne znači da će paraziti da prestanu sa svojim izopačenim akcijama obesmišljavanja svega što je nekad služilo na čast ovom narodu i da će prestati da vode svoj rat protiv naroda. I to preko istih onih institucija koje bi po definiciji trebalo da postoje zato da bi ljudima olakšale život. Oni vode rat, oni se time čak i hvale, oni su ponosni na svoj uspeh koji se ogleda u podjarmljivanju naroda, oni ne odustaju. A šta se očekuje od naroda? Odgovorite sami sebi na to pitanje i budite svesni toga da rat neće prestati samo zato što se pravite da ne primećujete šta se dešava na sve strane i da uskoro više nećete imati ništa više iza svojih leđa nego zid.