Samo pitam

Hajde da vidimo ko kome ovde smeta. Vama smetaju različite nacionalnosti, veroispovesti? Meni smetate vi. Smetaju vam homoseksualci? Meni smetate vi. Vama-neke druge boje, neki drugi stavovi, neki drugačiji principi? Meni-vi,vi i vi. I šta ćemo sad?

Recimo, organizuje se nekakav skup, šetnja, parada, nazovite to kako god vam odgovara, a 'mi'-tj.oni koji ne razmišljaju kao 'vi', a koji nismo ni gejevi, ni lezbejke, ni Romi, ni crni, ni žuti, ni muslimani, ni jevreji, želimo da pružimo podršku onima koji to jesu. Šta onda? Hoćete li i nas da bijete?

Ustvari, ne radi se tu samo o šetnjama, protestima, skupovima. Romi i homoseksualci redovno dobijaju batine van šetnji, skupova, parada, na ulici, po ćoškovima, prolazima, haustorima. Zar ne? E pa, u tom slučaju, da li 'mi' koji smo protiv 'vas' imamo pravo da izbatinamo svakog od 'vas' koji ne misli kao 'mi' gde i kada 'mi' to poželimo? Ne znam. Samo pitam.

O homoseksualcima sam razgovarala i sa ovima i sa onima. I sa ovima koji su za i sa ovima koji su protiv i sa ovima kojima je 'svejedno, sve dok njih ne diraju'. Najinteresantniji su ovi kojima je 'svejedno'. Njihovi argumenti su 'ne moraju baš na ulici da se ljube, privatavaju u kafiću, ne mogu ja to da gledam, gadno mi je, samo nek mi ne prilaze...'

Ne znam da li ti ljudi zamišljaju da su homoseksualci po difoltu siledžije? Da će ih naći negde u nekom mraku, previti ih na pola i na silu ih 'obljubiti' na raznoraznim mestima? Ili da će im prići u nekom klubu, kafiću, restoranu i na njihovo odlučno 'ne' početi da histerišu, bacaju čaše i pepeljare sa stola, nekoga nabosti pesnicom, pucati u koleno? Ne znam. Samo pitam.

Ovima koji su protiv obavezno postavim dva pitanja. Prvo je: 'Da li su ti podjednako gadni i gejevi i lezbejke?' Odgovor je u 100% slučajeva potvrdan. Sledeće pitanje: 'Da te dve zgodne plavuše zovu da im se pridružiš u krevetu, da li bi pristao?' To je trenutak u kom se zamisle. Ali ne zato što ne znaju odgovor, već zato što su svesni da su činjenicom da je ovaj scenario upravo jedna od najčešćih seksualnih fantazija muškaraca, upravo demantovali sami sebe. Dakle, muškarcima nisu gadne žene, gadni su im muškarci. Ne bih da ulazim u psihologiju tih i takvih slučajeva, ali nešto mi tu smrdi na latentnu homoseksualnost. Strah. Jer postoji mogućnost da će im se svideti? Ne znam. Samo pitam.

Niko nema što Srbin imade, niko ne zna to što Srbin znade. Radoznalost. Oduvek je zadrtog Srbina više zanimalo ko se sa kim jaše nego ko je njega samog uzjahao. Gejevi, Romi, ovi što se bore za pravo na abortus, nehrišćani ili, ne daj bože, sledbenici neke druge vere. Biće da su oni najveći problem ove države? Biće da je skupa struja jer je muškarac legao s muškarcem, da ne možemo da zaradimo koliko potrošimo jer se danas nije rodilo onoliko dece koliko nam je rečeno, biće da bi nam rebnuli 10% jer je na svet došao još jedan Rom? Ne znam. Samo pitam.

Pretpostavljam da će borba protiv homoseksualaca započeti ugrađivanjem video nadzora u spavaće sobe? Pretpostavljam da ovi što su protiv abortusa imaju detaljno razrađen plan za zapošljavanje dece koja će se rađati kao socijalni slučajevi? Pretpostavljam da će se nekim nepisanim zakonom zabraniti postojanje drugih nacionalnosti, vera, boja i ubeđenja? Ne znam. Samo pitam.

Možda može i tako. A možeš i da živiš i pustiš druge da žive.

Bojana Ćebić Miletić