Suspenzija savesti

Generacije koje su rasle u vreme posle drugog svetskog rata su bile u velikom broju gladne, žedne i željne svega i svačega. Malo je bilo ostalo predratnih bogataša, a i socijalistička  varijanta komunizma je bila isuviše surova prema takvima da bi dozvolili da se predratni lihvari i dalje šire bez mere i reda. Te generacije znaju šta je glad, znaju šta je želja, znaju šta je izgradnja, odlazak na more i znali su da postave “svoje ljude” na odgovarajuće položaje da bi mogli da manipulišu masama.

Umro im je bogotac, idol i sve-u-svemu-najbolji-po-svim-pitanjima-života, a iza sebe ostavio svoje duhovne učenike koji su imitacijom njegovog lika i dela pokušali svak’ za sebe da postanu novi najbolji sinovi (samo) svog naroda i narodnosti, ali su bili slabi i stvorili su ratove. Rezultat tih ratova je bilo usitnjavanje teritorije bivše države u sve manje parčiće i ekstremno jačanje onih kukavica koji su birokratiju, partokratiju i slične načine udruživanja (sindikati, golubari, mačkari, zaštitnici životinja...) shvatili kao sredstvo da jedu leba bez motike i onda je došlo do suspenzije savesti.

Suspendovali su ne samo savest, već i veliki deo svesti koji se nekada podrazumevao. Crkva je to oduvek radila zarad sticanja materijalnih bogatstava, ali su novopečeni bogataši iz ratova devedesetih to produbili i istu radnju prebacili i na medije i na stvaranje javnog mnjenja, pa nije neobično da sebi vladike grade vile koje su s one strane dobra i da patrijarh pije limunadu sa njima po jahtama (ako ga neka drolja u međuvremenu ne privatava za noge i ruke dok se slikaju u bolnici). Dobili smo kafkijansku situaciju gde se uz blagoslov crkve ubijaju ljudi, skrajnjuju sposobni, a na “funkcije” dovode bezlične mase u ljudskom obliku, koji su u zavisnosti od male grupe kriminalaca koji su svoj uticaj proširili na sve institucije.

Zlo je počelo otvoreno da se širi, hraneći se na organizmu na kom parazitira. Oni koji su i ranije bili neprijatelji tog organizma su shvatili svoju šansu i počeli da stiskaju sa svih strana ozvaničavajući sebi vojske (koje su neretko prepune onih koji su nožem rešavali stvari) i stvarajući sebi podloge za nove „oslobodilačke“ ratove. Nastaje opšte rasulo koje će se sigurno pretvoriti u nove ratove. Za te ratove će naravno da se nabavlja oružje od istih onih birokrata u zemljama “velikih sila” koji su i u ovim prošlim ratovima opskrbljivali sve zaraćene strane, a između sebe glumili borbu za dominaciju nad svetom.

Starije generacije, koje i te kako pamte vremena kada se nije imalo, kada se radilo i kada se sticalo, su zaboravili na svoje muke i jade, jer su uspeli da sebi izgrade ono za čim im je srce težilo (što su uglavnom materijalna bogatstva, jer duhovni život je bio najprljavija podvarijanta iskvarenosti marksizma) su se ušukale u ono što su stekli i zaboravili na to da nisu jedini na svetu i da se svet ne vrti oko njih. Često su ne samo izdavali svoje roditelje, već i svoje potomke i zaboravljajući činjenicu da nisu sami na svetu iživljavali svoje tripove, ne misleći ni na koga i tako su stvorili generaciju sebičnih kretena koji su danas ljudi u zrelim godinama, ali bez ikakave svesti o tome šta je zajednica, šta je narod i šta je država. Devedesete su pokazale na šta su sve spremni i surovost i potpuna ravnodušnost prema životu uopšte im je u nedostatku savesti (koja je suspendovana) postala glavna osobina. To je ono u čemu sada živimo. Birokrate su sebe proglasili najvažnijima i bez ikakave ideje o bilo čemu su ne samo sebe, već i narode koji su ih othranili ponudili “velikim silama” na jedva dotegnutom tanjiru socrealizma. Rečju, najebali smo kao narod i država zbog izdaje birokrata kojima je samo njihova kasta važna, jer se često nigde drugde ne bi ni snašli zbog masivne nesposobnosti u svim poljima života. Ti “mamini i tatini” koji su dobijali razne dozvole za trgovinu oružjem i drugim pozamanterijama su počeli zarad ličnog profita i dovoljno bakšiša za podmićivanje i kupovinu ljudi koji su u stanju da ubijaju jedino zbog para, počeli da stvaraju ratove, jer od njih žive. Njihov ceo način razmišljanja je u nedostatku savesti okrenut stvaranju smrti i to je ono što čeka zemlju Srbiju. A vi i dalje glumite neorganizovanu rulju po ulicama i “mudrujte” preko svih medija o tome kako ovo i ono i pričajte kako ste pacifisti i kako “ne date da se stvara vojska, jer nećete da vaše dete gine za tuđe interese”, a kad bude uleteo onaj sa nožem među zubima u vašu kuću objasnite to njemu.