Tri politička manifesta Alexandera Wutschela

Ustanovili smo da pobune nema iz raznoraznih razloga. Polemike se vode oko toga, da li je u pitanju svinjski brlog bivše vlasti, koji je ostavila za sobom, umor prilično apatičnih građana, neka promukla letargija, nepostojanje opozicionih snaga, ili posledica političke istrošenosti u kojoj se došlo do jednopartijskog sistema. Rekli bismo da je sve to delimično tačno, iako moramo da imamo u vidu da se bilo kakva vrsta pobune, revolucije, iskazivanja revolta ili građanskog protesta, ne dešava spontano, ni slučajno. Neoliberalno-tranzicioni kodeks uspostavio je nova pravila; revolucija se ne dešava, ona se planira za okruglim stolovima, po pravilu u Pentagonu, uz asistenciju briselske administracije.

U takvim uslovima ostaje nam jedino da verujemo da je vreme najveći neprijatelj naših neprijatelja, iako mi od toga nemamo ništa; veoma kratko traje naše oduševljenje kada upropastitelju naših života vidimo leđa. Zar nismo to videli kada smo se radovali odlasku udbaškog sina i sina lažnog disidenta, koga su službe pripremale da uradi ono što je uradio? Sad nema nazad.

Čini mi se da premijer ove zemlje ima sve odlike i karakteristike premijera Nemačke ili Austrije, s tom razlikom što je u njegovoj zemlji najmanja prosečna plata u Evropi. Ali ne samo to, te facijalne karakteristike, tikovi i neprekidna mlaćenja prazne slame, podsećaju na one evropske zvaničnike koji se smeškaju pred kamerama kada treba da uspostave kontrolu nad nekom teritorijom, i kada dolaze u posetu u jednoj ruci noseći ikonu, a u drugoj krvavi nož. I to plaši.

Plaše tri politička manifesta Alexandera Wutschela. Prvi je politički manifest u kojem se konstantno ponavlja da smo mali i da mi nema šta da tražimo na političkoj sceni Evrope. Ali i to ima svoju namenu, kao kada seksualna partnerka svom dragom kaže da mu je mali. Iako veličina polnog organa nema nikakve veze sa orgazmom i uživanjem u seksu, to može duboko da poremeti psihu ljubavnika koji gubi sigurnost i veru u sebe. On se povlači duboko ponižen, iako svestan da je to izgovoreno u zloj nameri, i, tako ponižen i odbačen, više nije ni za šta. Takav je i trn prvog političkog manifesta, sa ciljem da oni što smatraju da narod koji je dao Teslu i Pupina, književnost koja ima svoje veliko mesto u evropskoj kulturi, istoriju koja otkriva slobodarski duh i borbu protiv tiranina, moraju da prihvate sve uslove koji im se nameću, a te uslove, zavijene u oblandi, saopštava nam naš premijer, brat blizanac jednom Kurcu, austrijskom zvaničniku bejbi fejs osmeha.

Drugi politički manifest je neprekidno pozivanje na nevidljivog političkog neprijatelja i neistomišljenika rečima: neko će reći, mnogi mi se smeju, neke usijane glave... Plaše te odlike duševnog rastrojstva koje imaju svoju namenu i cilj, pretežno usmerene na one ljude koji će da pomisle da je naš premijer žrtva nekakvih ludaka, pa ga zato treba nagraditi na sledećim izborima. Taj nevidljivi neprijatelj, zapravo, najveći je prijatelj onome koji stoji ispred ogledala i priča sa sobom. On pred ogledalom pažljivo sluša šta mu govori taj zamišljeni protivnik, pamti njegove kritike i recenzije, i veoma vešto to koristi kada stoji ispred novinarskog mikrofona.

Treći politički manifest su reforme koje se svakodnevno ponavljaju. Reforme, reforme, reforme... mi moramo da se menjamo i da menjamo te miševe u glavama za orlove Evropske unije, a na tom putu treba pregaziti i ponekog tranzicionog nesretnika... Smanjenje plata i penzija, uvođenje televizijske pretplate, poskupljenje struje, propisani cenzus za socijalno ugrožene koji je manji nego u Burmi, sigurno zaposlenje, samo ako imate člansku kartu vladajuće partije, korupcija i nezaposlenost, razvaljuju onaj brojač obećanja koja su se svom snagom provlačila po medijima, ali reforme su reforme i to treba stalno ponavljati.

Da, dokurčio je ON, personifikacija paradoksa, ludila i medijskog istinoubijanja, kakvo dugo nismo videli, ali to saznanje nam neće pomoći, štaviše, od njega nam može biti samo gore.  Ostaje nam jedino ono vreme koje je, hteli mi to ili ne, naš najveći saborac i sapatnik.

Ivan Novčić