Vladimir Putin, sin Božji!

Svet nikada nije bio bliže totalnom obračunu, nego što je to ovih dana. Treći svetski rat, o kojem se kao o najvećoj pretnji civilizaciji koju znamo, govori već decenijama, već je počeo, ako je suditi po pripremama koje su u toku, nagomilavanju najmodernijeg naoružanja i retorici, kako se to lepo kaže, kojom komuniciraju, kao i u svakom dobrom zapletu, dve planetarne opcije: dobro i zlo. Jer, kao što znamo, ova toliko ljudska manifestacija dobrih namera, kao što je rat, i ne mora uvek da vonja na barut, napalm, hidrogen ili da treperi u laserskim zracima smrti. Sve, pa i ratovi, počinje uglavnom verbalno, reklo bi se bezazleno, a onda se arsenal sredstava za uvođenje “demokratije”, uterivanje pameti, prisvajanje rudnih i ostalih bogatstava, otimanje teritorije i nametanje svojih pravila, širi, omasovljava i stavlja u pogon. Tako je to bilo od kada mi imamo uvid u nastanak ovakvog sveta, mada prema svim tim spisima treba biti sumnjičav, kao i prema svemu drugome što dolazi od takozvane zapadne civilizacije koja je brutalno gušila svako mišljenje koje nije bilo u skladu ca crkvenom dogmom. A crkvena dogma sastojala se uglavnom na tome da se zagospodari svetom i svim onim što taj svet čini, uključujući i ljudstvo svedeno na zacrtanu meru i upodobljeno novim okolnostima.   Čitava stvar je na neki način izvučena iz potaje i legalizovana otkrivanjem američkog kontinenta na koji je prenesena i usavršena ideja Novog svetskog poretka  kao najmonstruoznije tvorevine zapadnog sveta. Zapravo, čitav projekat je, moglo bi se reći, logična posledica, odnosno finiš napora elitnih primeraka pomenute grupacije koja je svoj uspon zasnovala na pohlepi, pokolju, tlačenju...ili slikovitije rečeno na onečovečenju svih onih koji su na bilo koji način mogli da posluže zadatom cilju, a to je vladanje svetom. Deluje suludo, ali svet je pun suludih stvari koje su menjale tok istorije i dovele nas tu gde jesmo.

I mada je zlo osnovna karakteristika ljudskog bića, o čemu nam Sveto pismo daje najpodrobnije i najslikovitije primere slikajući sveopštu i svevremenu suštinu ljudske klanice, sve što je usledilo posle samo je produžetak kontinuiteta u kojem je samozvana i samouspostavljena elita pravila svet po svojim merilima i bez obzira na cenu. A najvrednije i najupotrebljivije  platežno sredstvo uvek su bili ljudski životi. Koliko je ljudi stradalo u ime sumanute ideje gospodara Novog svetskog poretka, nikada se neće saznati. Ali se ne može sakriti sve ono što su zapadne civilizacije radile na sticanju moći, desetkujući ili potpuno istrebljujući druge, nepodobne, manje vredne ili nedostojne narode, plemena, pojedince....  Otkrivanje nove teritorije bila je idealna prilika da se ova monstruozna ideja preseli, izmesti iz sveta koji je imao svoju kakvu-takvu istoriju i počne svoj novi život zasnovan isključivo na represiji i moći. A taj život, lako se da zaključiti, bio je podređen ovladavanju ostatkom sveta, odnosno njegovom celinom iz takozvanog Novog sveta. Razvijajući se po sopstvenim pravilima koja su podrazumevala ubrzani napredak i superiornost u svemu, Amerika je za relativno kratko vreme uspela da se nametne kao jedina super sila, planetarna inteligencija koja sve držu pod kontrolom i iz čijih se redova regrutuju takozvani gospodari sveta. U takvom svetu, obezljuđenom i sazdanom na zlu, nije bilo mesta za Slovene. Naravno, ni za mnoge druge manje ili veće narode, ali su Sloveni bili najveća pretnja otelotvorenju planetarnog zla koje je došlo do poslednje tačke sopstvene realizacije. I kada se činilo da je sve gotovo i da je zlo definitivno pobedilo sve ono što nije zlo, kako se oduvek dešavalo, došlo je do preokreta. Teško je taj peokret racionalno objasniti, a iracionalno je objašnjavati ga na način koji mu daje natprirodnu dimenziju. Uglavnom, pojavio se neko ko je u stanju da neumitni hod usmeravane katastrofe zaustavi i skrene sa puta uništenja. Pojavio se Putin.

Zapravo, za sve to vreme dok su zlikovci ređali karte gradeći kulu svog novog poretka, pulsiralo je nepokorno srce majčice Rusije, oblikovao se lik novog mesije koji će, podržan od svoga naroda, postati jedan od najvećih ljudi koji je hodao Zemljom. Ne zato što je to hteo ili znao način kako se postaje najveći, najmoćniji i najpravedniji, već zato što su ga okolnosti takvim napravile, da služi na čast sebi, svom narodu i ljudskom rodu.  Sve je to dobro poznato onima koji žele da znaju i da se suoče sa onim što smatramo naličjem ljudskog roda, odnosno njegovim otpadom. Prosto rečeno, sazdani smo i živimo u ozverenom i proždrljivom svetu u kojem je humanost nešto što postoji ali se vrlo teško u životu sreće, osim u retkim pojedinačnim slučajevima. Ali, eto, dogodilo se da baš mi živimo u tom trenutku u kojem će svet dobiti svoju novu i pravu suštinu ili ga neće biti.

Uglavnom, za vrlo kratko vreme dogodilo se da i neke druge države, svesne valjda kakva i kolika im opasnost preti, naprave pravi tehnološki bum ovladavajući naoružanjem kojim su donekle mogle da pariraju takoznavom svetskom policajcu. Ali, ono što je najzanimljivije u tome jeste da je Rusija predvođena Vladimirom Putinom, od gotovo potpuno poražene države, postala neprikosnovena zajednica sa vanzemaljskom tehnologijom i više nego ljudskom, slovenskom dušom. Ono što još više fascinira od same tehnologije koja, kako se čini, sama sebe nadograđuje prelazeću u oblast naučne fantastike, jeste lik i delo vrhovnog komandanta Vladimira Putina. Prvi put se dogodilo da jedan čovek sa nepodeljenim simpatijama čestitog i ugnjetavanog sveta stane licem u lice sa zlom koje se uzdiže iznad nas preteći da nas zauvek ukloni sa lica Zemlje. I mada ga već od milošte zovu kralj ili car, moglo bi se reći da je Putin mnogo više od toga. Spasitelj koji je došao u pravo vreme, sin Božji koji svojim postojanjem potvrđuje da dobro ipak pobeđuje u kakvom god obliku zlo da mu se nametne kao sudija i dželat. Naravno, daleko sam od toga da se bavim religioznim tumačenjem neshvatljivih pojmova. Čak i da verujem u bogove, oni su daleko od predstava kakve smo do sad imali i njihovih čudesa koja su nam bila nametana kao dokaz njihove posebnosti. Međutim, sa sigurnošću bi se moglo reći da postoje određena dešavanja u svetu, takozvana istorijska gibanja koja jednostavno izbace pojedine ljude na površinu, one koji su u stanju da donesu nešto novo, da naprave preokret i usmere čovečanstvo u onom pravcu koji podrazumeva preživljavanje, a ne pomor. U skladu sa tim njegova uloga u ovom sudbonosnom trenutku daleko je od bilo kojeg učesnika istorije koje smo do sada znali. Vladimir Putin je spasitelj sveta i čovečanstva, simbol i predvodnik novog doba koje je do sada postojalo samo u mašti najvećih optimista i vizionara. Zapadna civilizacija je imala i ima sjajnih ljudi, erudita, humanista, umetnika…  ali su svi oni bili nemoćni da bilo šta učine kako bi se ukazalo na ono ka čemu ovaj svet ide, a daleko od toga da učine bilo šta da se to spreči. Tako da se svi oni mogu smatrati, voljnim ili nevoljnim, saučesnicima najgore satanističke seanase u koju su uključene sve institucije zapadnog sveta čiji je kapital nastao na kostima i krvi nedužnih ljudi – divljaka. Svi smo mi, zapravo, postali samo zamorčići na kojima je Amerika obavljala svoj genocidni opit, roblje za izrabljivanje i manipulaciju, stoka bez identiteta i potreba čiju su pravu namenu znali samo upravnici modernih konc-logora. Politika, nauka, religija, umetnost, pravda, sloboda…, sve ono što bi trebalo da karakteriše i ispunjava život jednog slobodnog čoveka, bila su, zapravo, sredstva za prevaspitavanje ljudu i njihovo pokoravanje. Srbija je jedan od najboljih i najočiglednijih primera svega rečenog. Okupaciona tvorevina kojom po diktatu spolja upravljaju najgori, na štetu države i njenih građana. Sjajan primer podmukle i monstruozne ideje da se jedna država, sa svim svojim potencijalima, uruši sama od sebe, uz pomoć unajmljenih i potkupljenih najgorih pripadnika istog naroda.

Nepotrebno je govoriti o besmislu rata kao načina za ostvarivanje političkih ciljeva, ali čitav svet je postao talac jedne hegemonističke tvorevine sazdane da bude baš to što jeste – oličenje Novog svetskog poretka u kojem nema mesta za sve one koji ne spadaju u protagonoste ovog bezumnog projekta. Zlo je uzelo maha i sad ga je nemoguće kontrolisati. Da li će biti Trećeg svetskog rata u pravom smislu, videćemo uskoro, ali već sada je očigledno da ovaj svet više nikada neće biti onakav kakav je bio. Slovenska duša u sadejstvu sa svima onima koji su još uvek u stanju da spoznaju prave vrednosti života okupljeni u savez pod vođstvom Vladimira Putina, konačno ima priliku da zasija u punom sjaju. Jer, čak i ako se nuklearni arsenali ostave po strani, zarad ekologije, ozonske rupe i opstanka kućnih ljubimaca, neka vrsta konačnog obračuna mora da se dogodi. Što se nas tiče, čast je biti konačno na pravoj strani.

I mada su oduvek izabranim pojedincima, opravdano ili ne, kačeni atributi nadčovečanskih sposobnosti i misije koja bi trebalo da se sastoji u izbavljanju sveta iz kandži zla, nikome do sada to nije uspelo, a izabrani su uglavnom stradavali u najvećim mukama. Pokazalo se da zlo ima mnogo više lica od onog koje se vidi i da je ljudska pohlepa nešto što se učenjem o dobru i molitvom ne da potisnuti i pobediti. Naprotiv, slabašni su se molili i propovedali, a pohlepni su klali i otimali praveći svet po svojoj meri i sopstvenim interesima. I napravili su ga. Virtuelnim varijantama „oplemenjim“ svim vrstama prisile napravili su materijalističku tvorevinu zemaljskog raja u kojoj samo nekoliko hohšaplerskih porodica uživa sve blagodeti pijući vekovima krv ostatuku čovečanstva. A onda, kada smo pomislili da smo došli do kraja, kada čipovano, vakcinisano, zatrovano, sluđeno, obespravljeno, obezljuđeno i na mnoge druge načine uništeno čovečanstvo čeka poslednje odbrojavanje do sudnjeg časa, pojavio se on. Kao u najlepšoj bajci, kada je zlo kulminiralo zabavljeno svojom monstruoznom završnicom u kojoj je trebalo da stavi pečat na svet kakav smo znali i da nas liši preostalih karakteristika ljudskih bića, pojavio se neko da kaže: njet! Prvi put u istoriji. I teško je tvrditi da se takve pojave događaju u skladu sa prirodnim zakonitostima, a može biti i da se događaju. Još je teže zastupati stav da nešto tako krupno i značajno može da se pojavi kao slučajnost, tek onako, samo od sebe. Kako god da je, dogodio se čovek koji ima moć kakvu niko nikada nije imao, daleko i od božanske i kao nikada do sada, u svojoj biti sušta suprotnost svih onih koji su gospodarili našim životima. Svet je došao do one tačke kada mora da se opredeli i da izabere, između propasti i puta spasa kojim nas vodi Putin. Taj put je prihvaćen i već smo na njemu, a da toga možda nismo ni svesni. Sudeći po svemu Putin je, ipak, došao iz neke druge dimenzije, slovenske, u kojoj caruju neka druga pravila od onih na koja su nas prisilili, prema tome, sin Božji. Čovek koji u ovom trenutku raspolaže sa najviše snage, mudrosti i volje da ovaj svet promeni na bolje, a nama običnima koji smo doživeli svu bestijalnost Novog svetskog poretka i njegovih gmizavaca ne preostaje ništa drugo do da u to verujemo jer, kako stvari stoje, drugog puta i nemamo, ako pod putovanjem ne podrazumevamo preseljenje u ništavilo u kojem smo već zaglibljeni do guše.

Ivan Rajović