Politika i društvo

Suživot je nužnost. Strah ponekad. Ljubav da, i preovladava. Ravnodušnost možda, i postoji. Mržnja ne, jer nema razloga.

Govna plivaju i to se zna, pa, reklo bi se, nije toliko sporno koliko je poražavajuća činjenica da vredno uglavnom tone ili ostaje na dnu, biva preplavljeno govnima, a da često nema moć da bilo šta učini, ili makar mogućnost da ostane tu gde jeste čuvajući svoju vrednost da je Sranje ne zagadi i upropasti.

Kao i po mnogim drugi pitanjima u životu i ovde je „dža ili bu“.

Deo četvrti

Sve to se desilo slučajno i propaganda koja rasparčava i prodaje zemlju pod sloganom “boljeg nemamo” je još slučajnija.

Reč-dve o radostima nečastivog i njegovim delima.

Anis H. Bajrektarević

Skromnost i prilagodljivost naših ljudi je oduvek bila vrlina, a priča se savršeno uklapa i u asketski život gorepomenutog i za primer umerenosti često spominjanog vlasnika Kamprada koji je dobrim trgovačkim njuhom uspeo da izgradi imperiju koju nadgleda iz poslovične, poreski olakšavajuće, ugodne Švajcarske.

Pitanje je vrlo prosto: da li neprijatelje treba uklanjati sa teritorije koju smatramo svojom, ili da li treba da se uklonimo sa te iste teritorije i stvoriti svoju državu na zemlji koja ionako zjapi prazna, jer nisu uspeli da je prodaju nikom?

Nikada nisam bio za to da se nekome dozvoli da drugima uvaljuje gudru, bez obzira u kakvoj bedi kašio svoju estradnu ili uličnu njušku. A što se tiče pasioniranih šmrkača koke, duvača pevca i svih drugih punoletnih konzumenata praškastih ili zeljastih materija za koje se osnovano pretpostavlja da su....itd. nikako mi nije jasno šta je tu sporno.