Politika i društvo

Svaki optimizam, svaka motivaciona žvaka koja bi negde i mogla da se primi kao podsticaj ovde deluje kao ružna, nedovoljno velika zakrpa kojom bi da se sakrije zjapeća rupa našeg svekolikog posrnuća.

Kažu da autizma ima koliko i autistične dece. Svako od njih je poznata, a opet nova priča.

Kevćemo, sinko, kao psi lutalice na ulicama Kraljeva između Muzeja i parka jureći za točkovima automobila, ali ne grizemo više. Tek ponekad ujedemo sebe, za jezik i za dušu i prećutimo, propustimo priliku da se oglasimo.

Posmatranje

Vreme koje tera iz države najtalentovanije i koje postavlja „saradnike sistema“ u ulogu lažne opozicije.

Deo prvi

Vremenom, razvitkom društvenih odnosa, paradoks je dobio svoju plemićku titulu i u modernom značenju predstavlja predlog koji sadrži logičnu kontradikciju, pak razmišljanje koje bez izglednih mana dovodi do apsurda i najzad situaciju koja se protivi opšte prihvaćenoj intuiciji.

Bi šta bi. Ostade mnogo manje mandata nego što je bilo i mnogo više opozicije nego što je iko mogao da sanja. I svi se kao nešto raduju, samo on tužan i zamišljen.

„Dok smo se zgražavali nad sudbinom dece u Africi i Azijata koji rade za male pare i u neljudskim uslovima, nismo ni bili svesni da se i nama desilo isto, samo prikazano u formi koja je prihvatljivija.“

Biti opozicionar je stav koji se gaji od malena.