Politika i društvo

Ocenom Vrhovnog komandanta:
 - Vrlo dobro!...

... i odzivom iz 4000 postrojenih grla: 
„Služimo Srbiji!“ - okončan je jučerašnji vojni performans u Nišu. Čekaj, „Srbiji“? Zar ne beše „narodu“? Ili je padom petokrake sa šlema takođe otpala i folirancija da je vojska u službi naroda, a ne vladara?

Sloboda izražavanja narodne volje i sloboda uticaja od „stranog faktora“ su pitanja koja zahtevaju analizu samog pojma slobode. Zato hajde  da malo stavimo prst na čelo...

- Ale-a-le-ale-ale-aleee... Viva Maduro! Viva Gvaido...!

Pregovore o statusu Kosova sa jedne strane vode kriminalci, ratni huškači i profiteri, a sa druge strane teroristi, kriminalci i profiteri. Dakle, Kosovo je izgubljeno čije god da bude posle tih i takvih pregovora. U oba slučaja, građanima Kosova i Metohije se ne piše dobro. Ne samo zbog enormnog kriminala, koji caruje ne tom prostoru, nego što je Kosovo trajno kontaminirano nacionalizmom, što srpskim, što albanskim.

Tradicionalno srpsko, o kako to gordo zvuči, ovog prvog majskog dana okreće prasetinu  ili roštilja prerađevine istog. Tradicija srpskog uranka kaže, zaposednite neku livadu, park, izletište, zapalite vatru, jedite i pijte i prljajte (samo pazite da nešto ne zapalite).  Svoj će ražanj Srbin probosti kroz prase, a motkom će poduprti roštilj, kukom okreteti ćevape i sve to dobro zalivati Zaječarcem ili Lavčetom. Svetla tradicija, nema šta.

Sport je uvek bio i ostao svetska misterija gde akteri postavljaju nove rekorde i definicije sportskih uspeha. Tako je konačno završena još jedna međunarodna utakmica između reprezentacija Francuske i Srbije gde je Francuska pobedila sa milion prema nula. Pa, u svakoj utakmici neko nešto dobija, a neko mnogo više gubi, tako da možemo biti zadovoljni što imamo totalno katastrofalan nestručni štab, jer da je za samo dve bruce bolji kompletna Srbija bi otišla pod stečaj.

Prosvetni radnici su danas izgubili sve ono što im je nekad davalo autoritet. Obrazovni sistem je izgubio svoj obraz i onaj šamar od neki dan je zapravo šamar tom i takvom sistemu.Na neki način, ja se divim ljudima koji se danas odluče da rade u prosveti. Danas kada je čitav obrazovni sistem izgubio onaj drugi deo naziva koji ga je krasio pre nekih 20, 30 i više godina.

Izreče jutros Velmoža jednu rečenicu o karnevalu u prestonici, a ja se pridržah da ne potegnem nešto na TV (skupo plaćena potreba za mazohizmom). Ovo on izreče ne shvatajući tako dubokoozbiljan i velikomučen da je ovde karneval svaki dan i to ne samo u prestonom gradu. Ovde je, vođice naš, svaki dan cirkus i na trapezu se prevrćemo da bi preživeli od minimalca, da bi održali neki nivo zdravlja, a da nam ne oderu i ono malo sala što nabismo žderući leba i margarina (sendviče), sa i bez podriguše.

„Vodite ljubav, a ne rat“ je parola koja je obeležila moju mladost. Dok su u Vijetnamu kratko ošišani marinci uterivali demokratiju u glave sirotih kosookih štićenika, dugokosi Hendriksi, Dilani (i poneki bokser) su širili poruku nenasilja. Uz trivijalnu harmoniju i detinjaste melodije postavljali su ozbiljna pitanja: o prirodi agresivnosti, o smislu života, o vernosti životnim principima, o žrtvovanju i pobuni...

Svaki istraživački članak zahteva dobro poznavanje tematike, pa se ovde držim isključivo činjenica koje su mi obezbedili razgovori sa zaposlenima koji imaju uvid u finanasijsko poslovanje Ustanove i sa sindikalnim aktivistima ovog preduzeća (njihova imena neću pominjati iz objektivnih razloga).

Pages