Politika i društvo

Stado ovaca koje od svoje ranjivosti brani vučijim arlaukanjem okuplja se ovih dana da ponovi svoj pohod iz devedesetih.

Zato se terajte. Ili da budem preciznija - marš natrag u svoje mišije rupe!

Na Facebooku sam već godinama prijatelj sa ukrajinskom pesnikinjom po imenu Ljubov Sirota, te njenim sinom Aleksandrom. Ovo dvoje hrabrih ljudi su muku mučili sa posledicama ozračenja, ali se dobro drže i trude se da Čornobilj ne padne u zaborav.

Gde su granice ljudske reči i ograničenja slobode govora? Da li je to carinska rampa na razmeđi laži i istine?

Osmogodišnje posmatranje dame u iščekivanju svega od voljene partije.

Čovek je odrobijao deset godina čekajući da ga osude na robiju. Onda je došao u Srbiju da se leči od raka, tvrdeći da umire, a postao življi nego ikad. Onda ga je Hag osudio, a on rešio da dokaže da Hag nije u pravu. I tako u krug.

Razmišljam, da li i ja kao predstavnik društva snosim krivicu za njegovu glad, za njegovo mesto za ručavanje, bez stola i stolice, pored smrdljivih kontejnera? Ćutke ga fotografišem. On sedi, sav usmeren na ono šta jede.

A, možda su se neke žute patkice ugnjezdile u njegove upravne odbore i direktorske funkcije? Ne, nikako! Ako su nekada i gakale o demokratiji, niške aerodromske patkice su na vreme preletele u Es-En-Esesovske patriotske (evropski bezalternativne) orlove.

Balavo prepucavanje o dužini "one stvari", tako karakteristično za adolescente, alkose, džibere i ostale frustrirane nosioce međunožnih visuljaka, ovih dana dobilo je dizanje (lat. "erectio") na nivo visoke nacionalne politike.

Da se razumemo – nikome nije smešno što je Marko Đurić uhapšen na Kosovu, niti iko normalan može ostati ravnodušan na slike nasilja kosovskih specijalaca nad civilima u Mitrovačkom dvoru. Ali, samo nenormalan čovek ne može, a da se ne zapita – šta nam je to trebalo?

Pages