Skadar na Bojani

Rekonstrukcija Trga republike počela je krajem leta 2018. godine i trajala skoro dve godine. Stotine, ako ne i hiljade "kamiona" zemlje je iskopano i odvezeno, a rupe dubine sigurno 3-4 metra su napunjene kamenom. To se sve opravdavalo okamenjavanjem tla, da ne bi došlo do sleganja finalnog sloja kamenih ploča koje su stavljene na kraju, na pešačku zonu i na  saobraćajnicu koja prolazi pored trga. Uprkos tome, kaldrma koja je postavljena na saobraćajnicu počela je odmah da propada. Onda su brže-bolje prevrnuli kocke, što je, verujem, jedinstven slučaj u niskogradnji, ali nije mnogo pomoglo. Propale kocke su popravljali noću, dok je javnost još bila zaintresovana za radove na trgu. Što trolejbus po danu razruši, to majstori po noći poprave.

Danas su rupe takve da se u vožnji mora dobro paziti da ne bi stradao točak na automobilu.

Čemu onda toliki kamen?

Na prethodnoj saobraćajnici ispod asfalta je bio sloj kamena debljine najviše 30 cm, a ispod zemlja. Na asfaltu nije bilo značajnijih oštećenja, iako je saobraćajnica bila u funkciji bar 50 godina.

Verujem da bi se sa mnom složio svaki građevinski inženjer da je stavljanje toliko kamena radi učvršćivanja tla bilo besmisleno. Lako se onda može zaključiti da se odvijala pljačka velikih razmera. Lako je, takođe, naći krivce za to. Tadašnja gradska vlast, na čelu sa gradonačelnikom prof.dr Zoranom Radojičićem, pedijatrom i dečjim hirurgom i zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem, je bila naručilac radova, a izvođač radova "renomirana" austrijska građevinska firma Štrabag. "Štrabag" je u tom periodu kupio nekoliko domaćih putarskih preduzeća koja su bila u vlasništvu Mila Đuraškovića, hapšenog zbog malverzacija zajedno sa Miroslavom Miškovićem i njegovim sinom. Spekulisalo se da je udeo u vlasništvu "Štrabaga" imao ruski oligarh Oleg Deripaska koji se pominje u knjizi Miše Glenija Mekmafija. Pomenuti oligarh se javno hvalio kako je, devedesetih, od ruske vlade kupovao tonu aluminijuma za sto dolara, a prodavao na svetskom tržištu za  hiljadu.

Čini mi se da je sličan, razrađeni, sistem pljačke primenjen tokom rekonstrukcije Trga republike.

Trg se raspada, novac je uzet, opran, kako god hoćete, a niko neće odgovarati zbog toga. Možemo samo da gledamo i da plačemo.

Jednostavno je - mafija ne vodi računa o javnom interesu.

Autor Milan Neđić