Foto: 
autor nepoznat

Šta misliš, da li je to normalno?

Rekla mu je: „Postoje dve strane moje ličnosti. Jedna je pragmatična i odgovorna, fokusirana na ispunjavanje zadataka, na uređenost. Ta strana mene voli tabele, voli planove, voli rutinske poslove. A druga strana moje ličnosti se budi kad ova prva odluči da predahne. Ona je sušta suprotnost. Ta strana je sva u kreativnom haosu, ideje joj naviru, ona ne zna šta bi pre napisala, uradila, rekla, smislila, izmislila, umislila. Htela bi sve, htela bi da isproba, da eksperimentiše, da luduje i da joj to bude normalno stanje stvari. I ona se umara jednako koliko i prva. Smenjuju se.“

Ćutao je.

„Šta misliš, da li je to normalno ili je u pitanju neki poremećaj? Granični poremećaj? Nije bipolarni, kod bipolarnog se smenjuju depresija i manija, ovde nema toga. Ima malo depresije, ali nje ima svuda, u obe strane ličnosti. Manije ima vrlo malo, takođe u oba slučaja. Da nije šizofrenija? Podvojena ličnost?“, pitala ga je.

Ćutao je.

„Hej?“, ćušnula ga je kolenom. Sedeo je pored nje na kauču, gledao kroz prozor i pušio.

„S kojom stranom tvoje ličnosti sada razgovaram?“, pitao je.

„S obe valjda.“

„Onda nije poremećaj. I vidiš da nije istina da se smenjuju. One su uvek tu, obe, sjedinjene u celovitoj tebi. I sama kažeš da su to strane tvoje ličnosti, a ne odvojene osobe.“

Zapalila je cigaretu.

„U pravu si. Normalno je to. Ali, imam utisak da su stalno u sukobu, da se bore za prevlast, da se trude da se unište međusobno, da se stalno sabotiraju. Da se ne vole, jednostavno rečeno.“

„Imam i ja neke aspekte ličnosti koji su u sukobu.“

„Koje?“

„Jedna koja bi da sedi pored tebe na sivom kauču, druga koja bi da ode u Amsterdam, da se izvali na šareni kauč u nekoj živopisnoj nizozemskoj kafeteriji, da naruči sebi još živopisniju drogu i da se jednostavno isključi iz svega. Da se uključi na ništa.“

Prevrnula je očima. Taj čovek jednostavno ne ume da bude ozbiljan i da joj se posveti. Takođe se i osmehnula. Zamislila ga je, amsterdamski uključenog „na ništa“ i dopadao joj se takav – bezbrižan, slobodan, onaj koji isprobava.

Obe strane moje ličnosti su odreagovale istovremeno, pomislila je.

„Šta misliš, da li si ti normalan?“, pitala ga je.

„Da.“, rekao je bez zadrške.  

 

Milica Sniva, 29.2.2024. 

Komentari

Komentari