Teško do slobode (pisma iz Estonije)

Republika Estonija je 24. februara proslavila je 106 godina nezavisnosti i državnosti. Najveći estonski praznik započeo je vatrometom i podizanjem zastave na odbrambenoj kuli Herman. Zatim je usledilo obraćanje predsednika, vojna parada i veliko veselje.

Estonskoj sobodi i nezavisnosti prethodila je burna i turbulentna istorija.

Posle Prvog svetskog rata, kada je posle kapitulacije carske Nemačke 28.novembra 1918.g. Estonija proglasila nezavisnost, samo nekoliko meseci posle, sovjetske snage su ušle u Estoniju sa ciljem da ponovo okupiraju novu nezavisnu zemlju. Tada je 1918.g. otpočeo novi rat za nezavisnost i trajao je godinu dana i dva meseca. Estonskim dobrovoljcima su u pomoć pritekli Finci, Ujedinjeno Kraljevstvo i tzv. Beli Rusi –uporni antikomunisti koji su se borili protiv boljševika u Ruskom građanskom ratu. U jeku najžešćih borbi Estonci su sa Rusima otpočeli nove pregovore o prekidu vatre i teritorijalnim pitanjima. Na kraju, Mirovni sporazum je zaključen u februaru 1920.g. u Tartuu, današnjem najvećem univerzitetskom gradu Estonije. Potpisali su ga Jaan Poska, estonski državnik koji je predvodio estonsku delegaciju i Adolf Jofe, ruski diplomata i vođa ruske delegacije.  Ovim sporazumom okončan je estonski rat za nezavisnost, uspostavljena je istočna granica zemlje, a Sovjetska Rusija obavezana da prizna nezavisnost Estonije. Jaan Poska je nakon potpisivanja izjavio:

“Danas je najvažniji dan za Estoniju u proteklih 700 godina jer će od danas, po prvi put, Estonija sama određivati buduću sudbinu svog naroda.”

Ali je dodao da, pošto ni jedna zemlja koja se nalazi pored tako opasnih suseda, ne može biti sigurna u svoju nezavisnost, mora biti budna u svakom trenutku. Verovao je da ne greši pozivajući narod da uživa u miru i slobodi ali da bi je sačuvali, moraju da povećaju vojnu moć.

Estonija je oslobođena svih obaveza prema Rusiji a Rusija je obavezana da vrati svu imovinu koju je odnela iz Estonije i da joj preda 15 miliona zlatnih rubalja  iz ruskog zlatnog fonda.

Tartuski sporazum je bio prvi međunarodni akt kojim je priznata estonska vlada. Mirovni sporazum Estonije sa Rusijom bio je i prvi međunarodni akt koji je pominjao pravo naroda da sami odlučuju o svojoj sudbini.

Koliko je Jaan Poska bio u pravu, potvrđuje činjenica da je istočni sused ignorisao utvrđene tačke ugovora i da je, samo 20 godina kasnije, potpuno “ zaboravio” na tartuski Mirovni ugovor. Sovjetski Savez je 1940.g. ilegalno i nasilno okupirao Estoniju, a posle nemačke okupacije, 1944.g. intenzivirao ratne operacije. Istočne granice su ponovo pomerene i do današnjeg dana nije se uspostavilo ratifikovanje sporazuma, tako da je Estonija jedina država u EU koja deli kopnenu granicu sa Rusijom i koja sa njom nema važeći sporazum o granici.  

Jaan Poska je prvi etnički Estonac. U predrevolucionarnoj Rusiji bio je poznat kao Ivan Ivanovič Poska. Bio je član Gradske dume Revala (Talina); gradonačelnik Revala; sproveo je medicinsku reformu; 1917.g. izabran je u Sverusku ustavotvornu skupštinu; estonski pravnik, državnik koji je posle potpisivanja Mirovnog sporazuma postavljen za ministra pravde; učestvovao je u Pariskoj mirovnoj konferenciji. Uvršten je u 100 velikana Estonije.

Autor Olgica Marinković