Grupni seks suvereniteta i suvereničika

- Alo, policija, hoću da prijavim krađu…
- Imate li nekakav dokaz?
- Da, video sam ko je izvršilac, slikao sam ga, mogu da vam pokažem.
- U redu, javite se sutra u našu stanicu.
- Koju?
- Našu TV stanicu „Hepi“ da vam uručimo tužbu zbog cinkarenja.

To što ovakav apsurdni dijalog užasno podseća na našu sadašnjost, to što se ovde aktuelni događaji tako malo razlikuju od crnog humora potvrđuje jednu stvar – Srbija više nije prava (ili se kaže „pravna“?) država.

O tome koliko je nekadašnja Republika Srbija postala privatno vlasništvo jednog čoveka (i gomile gramzivih uvlakača) govori moj prethodni tekst „Srbija, privatna prćija“. O tome koliko su poslušnički mediji postali zamena za institucije normalne države, takođe. Mediokratija, naš sistem u kome (iz)vanredna obraćanja Aleksandra Svemoćnika postaju redovna zamena za sudske odluke, zakonske odredbe i vladine uredbe je žalosna stvarnost. Kineska tabla je postala alatka za korigovanje objektivne stvarnosti, a petnaestak santima „digitalne krede“ organ kojim Veliki Učitelj duboko prodire u mozak biračkog tela.

Samo što ovoga puta u TV učionici onlajn nastave nisu bile brojke (ili se kaže „bajke“?) o veličanstvenim uspesima i neviđenom (ili se kaže „nevidljivom”?) blagostanju.

Ne, naš Vrhovni komandant je držao čas predvojničke obuke. Za one izrode koji su klisnuli sa seanse uterivanja zvanične istine, kao i za izlapele ovisnike o Velikom Vođi, da ukratko obnovimo gradivo vođinim (para)frazama:

„O, verni podanici moji, u toku je zločinački napad na Mene, tj. Srbiju. Zli Zapadnjaci žele da

☞  napadom iz vazduha (novcem),

☞  pešadijom (Vulinovom „NATO pešadijom“?)

☞  i teškom medijskom artiljerijom

vrate našu otadžbinu u familiju normalnih, demokratskih država. Onih gde je narod iznad pojedinca i gde je vlast (Jao, kuku, lele…!) smenjiva“.

Ako izuzmemo srednji prst u pobrojanim stavkama (ono standardno Vulinovo proseravanje o opoziciji kao NATO pešadiji), stavke o novcu i medijskoj artiljeriji nužno zahtevaju pitanja:

Čekaj, Voljeni Vođo, pa zar nisi upravo ti novcem iz mrskih, evropskih fondova potkupio balavce, socijalce i penzose? Kako to da se novac deli šakom i kapom upravo pred izbore? I da li je Srbija stvarno tolika kurveštija da njeno biračko telo može da se kupi za 2 črvene? (Na ovo zadnje, nažalost, već smo dobili odgovor!)

A ako su mediji artiljerija („fire power“, po rečima Njegovim), zašto vlast zadnjih desetak godina tako besomučno bombarduje sopstveni narod?

„Ćoralica“, emisija u kojoj je A(psolutni) V(lasnik) Srbije rutinski, uz kinesku tablu i dresiranog Marića, prosipao medijsku prašinu u oči obnevidelog naroda, uskoro je dobila nastavak.

Ana Brnabić, biološki fenomen (jedini fikus koji ima kakvu-takvu sposobnost govora) oglasila se tvrdnjom „da u Srbiji postoje političke stranke i koje traže ukidanje suvereniteta sopstvene zemlje“. A da bi to odjeknulo kao megafon Sime Spasića, povezala je zahtev EU za proverom SNS-ovskih izbornih mutljavina 2023. sa 1914. godinom i zahtevom Austro-Ugarske za istragom zbog Sarajevskog atentata!

OK, Anči, pošto tvoji mentalni kapaciteti to ne dozvoljavaju, `aj da ti objasnim (što bi tvoj Šef rekao „da narod razume“):

1. Suverenitet naroda, a ne nosioca krune(!) je razdvojen giljotinom u Francuskoj pre par vekova. „Država, to sam ja“ je važilo sve dok (tebi mrska) demokratija nije postala dominantni oblik društvenog uređenja. Zar bi, inače, u normalnoj, demokratskoj državi ti uopšte mogla da budeš na bilo kojoj funkciji? Ne pričamo o predsedništvu LGBT udruženja ili tebi, kao predsedniku kućnog saveta, već - po (izgaženom i zapišanom) Ustavu - najmoćnijeg zvanja u zemlji.
2. 1914. nije Srbija tražila da bude deo AU unije. Danas Srbija, bar nominalno, želi da bude deo EU. A to, sirota Anči, podrazumeva i neke demokratske principe, i poštovanje zakona, ne samo kintu iz pretpristupnih fondova.

I konačno:

1. U zemlji u kojoj vlast gazi sopstveni Ustav, u zemlji u kojoj ubistvo neposlušnog novinara (nesrećnog Ćuruvije) nije više krivično delo, moć u rukama obesnih vlastodržaca bi morala da ima bar nekakav mehanizam kontrole! U pokojnoj SFRJ to se zvalo Savezne institucije. U normalnim zemljama to je mogućnost da pravosudni organi proveravaju vlast, uključujući i pravo da stavljaju lisice na ruke uprljane mućkama. Danas je, nažalost, jedina mogućnost zaštite nas, običnih ljudi od bezočnih pripadnika vazelinske piramide nekakva, daleka, daleka, Evropska Unija.

Naravno, jadna je ta zemlja kojoj stranci čuvaju institucije! Naravno da je žalosno što nekakve Viole (Fon K...) moraju da proveravaju brave na pojasu nevinosti narodne volje. Jer ako je „suverenost“ svedena na pravo silovanja zakona i sopstvenog naroda, onda je suverenički prsten samo okov na lancu oko guše nas, robova svoje suverene vlasti.

Na kraju, ključno pitanje glasi:

Između strane kučke zvane Fon Kramer i poslušnog Fon Mazoh šteneta u srpskom biračkom telu, ko treba da zalaje na uzbunu? Jer 50 nijansi sivog prokleto lako prelazi u svoju najcrnju varijantu ako korbač u rukama vlasti, umesto urlika pobune protiv poniženja, izazove uzdahe oduševljenja.