Opančar „agencija“: Izborni inženjering

Gradonačelnik Beograda i građana Repubke Srpske (onih što u vreme izbora masovno pohode Beograd) u tehničkom mandatu, Dr Aleksandar Šapić – sveže promovisan za doktora nauka (nepoznato kojih) na poznatom Fakultetu za industrijski menadžment Univerziteta Union – Nikola Tesla u Mladenovcu, koji se nalazi na lokaciji još poznatijeg rasadnika na putu za Aranđelovac – iz Mladenovca desno – u javnosti poznat pod nazivom – Fakultet na livadi iza jedne pumpe, „Nambijac“ – onaj što je fuzionisao afričke dršave Zambiju i Namibiju pod zajedničkim nazivom Nambija, onaj što je poznatog filmskog reditelja Stenlija Kjubrika prekrstio u Kjubika, onaj što hoće da gradi rozarijum u kome će biti  pohranjene „urme“ kućnih ljubimaca, onaj što problem saobraćajnog zagušenja u Beogradu vidi u tome što nema automobila sa više vozača, onaj što građane koji nemaju rešen stambeni problem naziva beskućnicima, onaj što se penetrirao u Srpsku naprednu stranku – i to na mesto podpredsednika, pa sad zadovoljno seiri da mu je funkcija gradonačelnika omogućila da se uspešno penetrirai i u građane prestonice – bira društvo, ne želi da komunicira sa novinarima TV N1, jer mu oni nisu dorasli.

A kako je Toma Fila, sin nekada čuvenog advokata File Filote, koji se i sam izdaje za advokata, pa otišao u politiku, kandidat SPS-a, koalicionog partnera SNS-a na prethodnim izborima, ovih dana izjavio da naknadnih izbora u Beogradu neće biti, jer se vode pregovori da se  nedostajuća dva glasa do skupštinske većine obezbede od potencijalnih koalicionih partnera – čitaj, isto onako kako su kupljeni od nekih članova opozicije u Kraljevu i Ubu, Aleksandar Dr Šapić je upitan da prokomentariše svoja saznanja o tome, posle odgovarajuće dramske pauze izgovorio: 

„Znate šta, ja sam nekih sedam dana pre izbora, čini mi se bilo tako, prekinuo komunikaciju sa vašim medijima. Nemam nameru da nastavljam. Niste, prosto niste dorasli, ili možda ja nisam dorastao vama, moguće, ne znam.“

I eto još jednog gafa Dr Aleksandra Šapića. On kao javni funkcioner bi morao da zna da je prema Zakonu o javnom informisanju i medijima dužan ne samo da daje ihformacije o svom radu, već i da trpi kritike, ako ih ima, jer novinari ne postavljaju ta pitanja sebe radi, već radi informisanja građana.

 U konkretnom slučaju razloga za pitanja novinara je itekakoo bilo, a to je i poenta ove priče. Građani izađu na izbore i u dobroj veri glasaju za svoju političku opciju i kandidate koji tu opciju, kako su javno saopštili, zastupaju – ovde, „Mi, glas iz naroda“. Potom, po završetku izbora, na scenu stupa tzv, izborni inženjering koji je lansirala vladajuća koalicija. Nastaje najobičnija trgovina i to našim parama. Daju se ponude „koje se ne mogu  odbiti“ i, ako do toga zaista i dođe, dva odbornika sa te opozicione liste će preći u suprotni tabor, što je već viđeno u Kraljevu i na Ubu, na primer. Nije  li to prevara i izigravanje stvarne volje glasača.      

A što se tiče Šapićevih gafova koji su  gore pomenuti, očigledno je da je on propustio nešto u svom obrazovanju, pa bi bilo uputno da se raspita na fakultetuna na kome je odbranio doktorsku disertaciju, da li oni daju i časove opšeg obrazovanja, jer očigledno je da opšte obrarovanje treba da prethodi akademskim zvanjima.   

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić