Željko Jovanović

Slušni aparat

Ugledavši uhranjenog pauka kako se baškari u svojoj mreži koju je razapeo u ostavi, sredovečna gospođa je vrisnula toliko glasno da je probudila noćnog portira koji je spavao u svom stanu u zgradi preko puta. Pauk se zbog toga nije osećao nimalo prijatno. Teško je živeti sa saznanjem da tvoja pojava izaziva takvu reakciju kod drugih živih bića. Njega bi zasigurno mogao da razume jedino miš sa kojim je bio cimer u ostavi do pre dve nedelje.

Puste želje

-Deco, jeste li napisali pismo Deda Mrazu?
-Jesmo tata. Ja sam poželela najnoviji  Iphone, a bata je poželeo najnoviji Play Station.
-Deda Mraz ne postoji. Laku noć.

Drugo pakovanje

-Halo, klinika Laza Lazarević ovde. Naručili bi kod vas neke ludačke košulje.
-Nažalost, nemamo ih, ali možemo da vam isporučimo svečana odela.
-Pa to nije isto.
-Mislite? Gledate li vi vesti?!

Vreme darivanja

Post

Deda Mrazov problem –Prvi

Političar i aktuelni funkcioner napisao je pismo Deda Mrazu. U tom pismu političar navodi kako je bio dobar i marljiv čitave godine i da, shodno tome, zaslužuje poklon.
Deda Mraz se raspitao kod pojedinih glasača, proverio je u medijima i uverio se da je političar bio dobar i marljiv, te da poklon zaista i zaslužuje.
Međutim, javio se jedan problem.
Političar koji je pisao pismo Deda Mrazu, u svom vlasništvu ima nekoliko stanova, kuća i par vikendica, tako da Deda Mraz ne zna na koju adresu poklon treba da dostavi.

Jelke

Za gospodina Lazića, laži nisu predstavljale neki naročiti problem. Njemu je više smetalo to što se lažima uopšte pridodaje neki značaj. Laži su, tvrdio je gospodin Lazić, prisutne na zemlji dugo koliko i sam čovek, pa kada ih je već nemoguće iskoreniti, bilo bi dobro navići se na njih i pomiriti se sa sudbinom.
-Mene lažu od rođenja. – rekao bi gospodin Lazić, građanin koji redovno izmiruje sve svoje račune, sagovorniku koji bi se požalio da ga je neko slagao.

Nisu svi isti

Jedan visoki politički funkcioner je od svog političkog prethodnika, pored funkcije, nasledio i atraktivnu ljubavnicu.
Nakon burno provedene ljubavne noći, dok je za njegovu ženu bio na poslovnom putu, političar upita svoju ljubavnicu:
-I, kakav sam bio? Da li sam bolji od svog prethodnika?
-Bolji si. –odgovori sanjiva ljubavnica.
-Hah! Znao sam. –reče zadovoljno političar. A posle narod kaže kako smo mi političari svi isti.

Biti najbolji

Dok je godinama radio kao električar, potajno je osećao strah da bi struja jednom mogla i da ga ubije. Međutim, preživeo je, a danas, kada je penzioner, tvrdi da ga struja nije ubila, ali da ne može da garantuje da to neće učiniti računi za struju.
Zato je, da bi se oslobodio svakodnevnog stresa, često boravio na reci u svojstvu strastvenog ribolovca.
Poznate su razne priče pecaroša i za njih važi da su najobičnije izmišljotine, nemoguće, simpatične lagarije. Međutim, junak ove priče se kune da je ono što mu se dogodilo istina.

Ptice su tog dana utihnule, vremenski uslovi su bili neodlučni, kiša nije padala, ali su bili idealni uslovi za nju. Slikar je u ateljeu dobio inspiraciju da naslika smrt, ulični pesnik je recitovao odu smrti i sve je u tom danu nekako mirisalo na umiranje. Istina je, naravno, da ljudi umiru i onda kada je napolju lep i sunčan dan, ali opet, verujem da je mnogo lakše napustiti svet po jednom ovakvom, sumornom danu.

Slepi miševi