Politika

„Mogao bi da bude incident da su ti ljudi pogrešno upisani (u birački spisak), ako nemaju ličnu kartu na toj adresi. Ako imaju ličnu kartu – to je sve u redu“, kaže Miladin Kovačević,  direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i član Republičke izborne komisije (RIK) – zadužen za poslove obrade i za kontrolu zapisnika sa biračkih mesta (Beta 18. jan 2024), na pitamje kako je moguće da su neki birači registrovani čak i na trafo stanicu, kao mesto svog prebivališta.

Nismo na terenu fudbala, ali je krajnje vreme da se zvaničnicima Evrope postavi pitanje za koga i koju igru igra Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, jer taj čovek od samog početka imenovanja na tu funkciju radi sve suprotno od onoga što su zvanično stavovi i principi Evropske unije. Nije karakter ovog teksta da ulazi u genezu tog delovanja – dugo bi potrajalo, pa da krenemo od ovog poslednjeg – izbori u Srbiji.

Ako predsednik Srbije javno saopšti da se jedna država ozbiljno mešala u nedavno održane izbore, onda se podrazumeva da on to govori u ime države na čijem je čelu kao njen predstavnik, a ne u ime partije čiji je član, a sudeći po svom očitom delovanju i dalje njen nezvanični lider, što i ne bi bio neki greh – navikli smo da on bude predsednik samo onih građana Srbije koji podržavaju njegovu stranku, a ne i predsednik svih građana Srbije, kako bi trebalo da bude po Ustavu, na koji se i zakleo prilikom stupanja na tu dužnost. 

Objava na društvenim mrežama – fejsbuk i tviter, 4.1.2024. godine:

„Mislio sam da je nemoguće, pa sam istražio malo i pronašao dokaze. Olimpijske igre u Parizu 2024. godine koštaće ukupno 4,4 milijarde evra. U ukupno 32 sporta, učestvovaće 10.500 sportista, sa očekivanim prilivom od 15 miliona posetilaca/gostiju.

Expo 2027 u Beogradu će koštati 15 milijardi evra (3xviše), na Expu će učestvovati 3.000 ljudi (3x manje), sa očekivanim prilivom od 3 miliona posetilaca (5x manje).“

Povodom teksta: Čovek iz močvare! Bjelogrlić na najgori način izvređao stanovnike predgrađa Beograda: “Vi ste seljaci” (Koreni, 26.12.2023. – Izvorno: Nultatačka.rs)

Možda zvuči pretenciozno, ali u ovoj zemji je toliko analitičara, pa jedan više ili manje neće da škodi. Uostalom, valjda su se posle 25 godina pisanja – 4 objavljene knjige i preko 500  tekstova u dokazanim portalima – Koreni, Konkretno, Direktno i dr. u glavi ovog hroničara formirali nekakvi stavovi o našoj političkoj sceni koji mu daju pravo da te stavove i javno saopšti. A sve to, bez članstva u bilo kojoj političkoj stranci.

Bilo je strašno, evociraju svoje ratne uspomene dva učesnika onog tamo, Drugog svetskog rata, ne ovih današnjih – Ukrajinskog, Izraelskog ..., ni onog nama najbližeg u sećanju, Kosovskog. Nadgornjavali smo se sa Nemcima oko jednog šumskog proplanka celu noć, priča jedan od njh – potisnemo mi njih, pa oni nas, i sve tako do zore, nebrojano puta. A onda je došlo do onog najstrašnijeg – pojavio se ujutru šumar i sve nas poterao što smo izgazili travu.

„Ne živimo u Srbiji, ali živimo za Srbiju”, kaže Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i poručuje opoziciji “da su na izborima u Srbiji izgubili oni koji su zatvarali fabrike i uništavali vojsku topeći tenkove i rasklapajući avione i opremu od onih koji su fabrike posle njihovog potopa doveli i izgradili, a vojsku obnovili, opremili i osavremenili novom opremom”, a Radovan Kovačević, portparol Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, poručuje op

Sedneš da popiješ kafu sa poznanikom. On ti izvuče novčanik dok ti odeš do toaleta. Kad se vratiš, insistira da plati račun i da časti celu kafanu. I svi kažu – Bravo care!

To je istina koja ovih dana kola društvenim mrežama – na televizijama sa nacionalnim frekvencijama nije objavljena, a cela kafana se u međuvremenu opila i svi glasaju za cara.

Što se mene tiče, tu bi mogao da bude i kraj o rezultatima izbora – sve su ostalo nijanse, što bi rekao pokojni Đole Balašević.

Da sam nadobudno napredan kao onomad oni u Štark Areni na preizbornom skupu Srpske naptredne stranke (SNS), nazvao bih ovo parodijom na kultni film - mjuzikl Kosa iz 1979. godine, ali sam izbegao da skrnavim to delo i poruke koje ono nosi, pa neka  ostane samo ono – Naptredne igre sa sviranjem i pevanjem, jer toga je bilo u izobilju, naročito sviranja.