Gost portala

I šta opet hoće ljudi u ovoj zemlji? Da žive normalno? Pa, kad nismo mogli sami da uredimo svoju zemlju, jer nam tuđe izlučevine lepše mirišu od naših, to su nam odradili drugi.

Kako god da nam je sad, a daleko od toga da nam je čak i podnošljivo, možda po prvi put u novijoj istoriji sveta imamo narod koji je preživeo sve što je moglo da se preživi.  Pod tim podrazumevam najveće katastrofe, političke lomove, raspade svojih država, sankcije, privatizacije, inflacije pa  do rata sa najvećom silom na svetu i neopisivog bezumlja u sopstvenim redovima.

Nekada ranije, kritika je bila sofisticiranija. Nisi tek tako mogao da se pojaviš na jednom od dva TV programa, intervju je možda mogao da se pojavi u nekim butovničkim novinama (ako tiraž ne bude zaplenjen), a naravno da interneta nije bilo. To vreme je iznedrilo prave kritičare vlasti.

Šta je za to vreme dobila druga strana? Ne srpska, jer ona to nije, već ona koja je u ime Srbije, iza leđa građana Srbije, na uštrb građana Srbije trgovala nacionalne, političke, ekonomske i kulturne interese srpskog naroda? Lično bogaćenje i duštveni status koji su njihove mantre.

Živim u Srbiji koja je spala od zla na gore, na nesposobne, poltrone, ljude izronjene sa periferije života, omoćale u iluziji da su zaslužni za mesto na kome se nalaze.

Dvehiljadite godine donele su pokušaj uređenja medijskog prostora; u njemu više nema mesta za proroke i iscelitelje. Oni ipak nisu nestali, samo su se transformisali u nešto prihvatljivije astro ili tarot centre, povukli se u svoje novinske zabrane ili u zvanja lokalnih selebritija, kao i ranije.

Srbija je po ko zna koji put prinuđena da bira između više zala kako bi trasirala put u bolje sutra iz kataklizme u kojoj se baš zlom domicilnih i belosvetskih zlikova našla.

Jedna takva destinacija je Srbija. Zemlja koja se kroz vekove praznila, ima danas šansu da privuče veliki broj dobronamernih stranaca, kao i svojih potomaka raštrkanih po svim kontinentima.

Da bi neko postao hranitelj prolazi specijalni program obuke, posmatranje, razgovore sa stručnjacima i zaista oštru selekciju. Onaj ko nije spreman da se preda iz ljubavi, nego vidi samo materijalni interes, bolje da odmah odustane od ove ideje.

"I tako se skrivam iza vrata da me Stvarnost, kada uđe, ne bi videla.
Skrivam se ispod stola odakle naglo skačem i plašim Mogućnost.
Kako se odvajam od sebe,
dve me mučnine stežu kao dve ruke u čvrstome zagrljaju – mučnina od mogućnosti življenja samo u Stvarnome, i
mučnina od mogućnosti poimanja samo Mogućeg.
Tako pobeđujem svu stvarnost. "
- Fernando Pessoa