Ivana Subotić

Rođena 1985. godine u Čačku. Po obrazovanju večiti student prava, po zanimanju novinar. Čitanje, pisanje, ispravljanje krivih Drina i borba sa vetrenjačama, sažeti u toj profesiji, prerasli su u moj način života. Volim prirodu, umetnost i pse, dok se sa ljudima slabije snalazim. Živim u svom rodnom gradu, uz Moravu, u doba neobičnih ljudi i neobičnih prilika.

„One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji.“

Koliko god diplomatski Srbija dobro stajala i ministarstvo spoljnih poslova pravilo solidne korake u nameri da učvrsti njenu poziciju u svetu, toliko nas cirkuske predstave šefa diplomatije, uz amin vrha države, vraćaju unazad. Pet vekova u rikverc, da budem preciznija!

U čudnoj kombinaciji samoljublja i idolopoklonstva, kome smo skloni, uz poltronizam kao opšteprihvaćeni obrazac ponašanja, (za)ostajemo kao žrtvenici sopstvenih izbora.

Kultni dijalog Rahele Ferari i Jelice Sretenović u filmu „Tesna koža“: „Ovo sve same noge i gola dupeta, a gde je glava?/Glava otpada!/Kako otpada, otpala ti dabogda?“ možda i najbolje oslikava polemiku domaće javnosti o kontroverznoj predstavi „Olimp“ kojom je počeo ovogodišnji „Bitef“.

Poput pomenutog Vukašina. Njegov slučaj predstavlja paradigmu života svakoga, kome u ovoj zemlji nisu istovremeno prazni i stomak i glava.

Za prvo dete roditelji bi mogli dobiti i sto hiljada dinara, a novčane nadoknade obećavaju se i za drugo, treće i svako sledeće dete. Na nama je samo da se razmnožavamo.

A, šta je to muljanje? U srpskom jeziku ovaj glagol ima višestruko značenje, u srpskom društvu samo jedno – prevara.

No, kako su mišljenja različita, a u ovoj zemlji posebno oprečna, ma koja tema da je po sredi, tako se i oko slučaja „Malog Pikasa“ iz Avganistana lome koplja pravdoljubaca i rodoljubaca.

Sistemu, koji se temelji na ratovima, koji su izmasakrirali sve što je vredelo od Vardara, pa to Trigravala, očito se mili da gura svoje masne prste u nikad zaceljene rane. I sa ove i sa one strane Drine.

Za administraciju oni su privremeno raseljeni, za sistem – integrisani. Za medije – izbegli i prognani. Za nas –oni, čije sudbine ne bismo delili.

Pages