Ivana Subotić

Rođena 1985. godine u Čačku. Po obrazovanju večiti student prava, po zanimanju novinar. Čitanje, pisanje, ispravljanje krivih Drina i borba sa vetrenjačama, sažeti u toj profesiji, prerasli su u moj način života. Volim prirodu, umetnost i pse, dok se sa ljudima slabije snalazim. Živim u svom rodnom gradu, uz Moravu, u doba neobičnih ljudi i neobičnih prilika.

Šta je sporno u njenom zaposlenju u Vladi Srbije?

Jedan običan intervju, jedan prost članak, jedan uobičajeni televizijski prilog, jedan naslov, jedna kolumna – ma koliko bili ništa drugo nego samo običan novinarski zadatak, novinara mogu koštati glave.

„Nema smrti bez sudnjega dana“, kažu stari. Nemam nameru da aplaudiram sudnjem danu Slobodana Praljka, niti usudu Miloševića, Tuđmana, Izetbegovića, Mladića ili Karadžića...

Ratko Mladić je osuđen na zatvor. Mi smo osuđeni na Ratka Mladića. Da ga branimo i slavimo, da ga kunemo i mrzimo. Da se oko njega sabiramo, da se zbog njega delimo i mrzimo.

Odrastanje za sobom ostavlja poneki ožiljak, kome se obično nasmejemo sećajući se kako smo neke lekcije morali da naučimo na teži način. Nasilje ostavlja traume. Traume za sobom ne ostavljaju ništa.

Pretpostavlja se da se broj autistične dece u Srbiji kreće između trideset i šezdeset hiljada.

Gojković da zavede red, deluju u najmanju ruku tragikomično. Jeftini humor, loša gluma, u rangu sa „Parovima“ ili „Zadrugom“.

Dolazak nemačke književnice, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2009.godine, u Beograd, na otvaranje 62. Sajma knjiga, pompenzno je najavljivan, isprva dočekan sa oduševljenjem, a onda „na nož“.

„One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji.“

Koliko god diplomatski Srbija dobro stajala i ministarstvo spoljnih poslova pravilo solidne korake u nameri da učvrsti njenu poziciju u svetu, toliko nas cirkuske predstave šefa diplomatije, uz amin vrha države, vraćaju unazad. Pet vekova u rikverc, da budem preciznija!

Pages