Ivana Subotić

Rođena 1985. godine u Čačku. Po obrazovanju večiti student prava, po zanimanju novinar. Čitanje, pisanje, ispravljanje krivih Drina i borba sa vetrenjačama, sažeti u toj profesiji, prerasli su u moj način života. Volim prirodu, umetnost i pse, dok se sa ljudima slabije snalazim. Živim u svom rodnom gradu, uz Moravu, u doba neobičnih ljudi i neobičnih prilika.

„Predivna je Euridika, zlatne kose i očiju boje narcisa...“

Dugo smo se kockali tako s dva prazna rukava...

Jedna fudbalska utakmica svojevremeno je bila dovoljna da inicira raspad jedne države. Baš kao što i najmanja grudva snega može pokrenuti čitavu lavinu, tako su i dešavanja na utakmici između Zvezde i Dinama na zagrebačkom „Maksimiru“ pre gotovo trideset godina bila okidač za docnije krvavo razaranje socijalističke Jugoslavije. Neodigrani meč u prestonici Hrvatske ostao je krvavim slovima upisan u stranice naše zajedničke povesti, odnosno istorije.

Zamislite da nije bilo Kosovskog boja!

Fudbalska reprezentacija Srbije, (ne)očekivano, posle poraza od Brazila, završila je svoje učešće na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Govore...tako jasno moje ruke pretvorene u krila...

Ne verujem više nikome. Ničemu. Ne pitam se više ko, šta, gde, kada, zašto...

Zato ne smemo da okrenemo glavu pred činjenicom da jedna politička karikatura i moralna nakaza pokušava da se nametne kao emisar, koji zastupa interese osuđenih kriminalaca!

Na svu našu muku, još će nas naše voljene komšije i istorijski krvni neprijatelji trovati perverzijama za malu decu. Nas, tolerantne i predustretljive, istinski odane zdravim životnim načelima i pravim, porodičnim vrednostima?!

Slobodan. Pomiren. Miran. Bez težine tela i života. Lebdi ili leti? Plovi ili ponire?Pad, kraj, počinju ga iznova. Slomljene kosti bar nisu slomljena krila. Feniks dobija šansu tek kada izgori.

Pages