Zoran Petković

Rođen 1952. u Čačku, živi u Srbiji, ali time nije mentalno ograničen. Opsesivni kreativac opšteg usmerenja - muzika, stihoklepine, karikature, aforizmi... Decenijama uzaludno juriša na vetrenjače ljudske gluposti, nezavisno od njihovog porekla, popularnosti ili rasprostranjenosti. Rane koje pri tom nastaju, leči tradicionalnim narodnim medikamentima (točenim ili flaširanim), koje ujedno i koristi kao rastvarač za crnpurastu boju svoga humora.

„Vodite ljubav, a ne rat“ je parola koja je obeležila moju mladost. Dok su u Vijetnamu kratko ošišani marinci uterivali demokratiju u glave sirotih kosookih štićenika, dugokosi Hendriksi, Dilani (i poneki bokser) su širili poruku nenasilja. Uz trivijalnu harmoniju i detinjaste melodije postavljali su ozbiljna pitanja: o prirodi agresivnosti, o smislu života, o vernosti životnim principima, o žrtvovanju i pobuni...

Da li znate kako je počeo 2. svetski rat? Prema Radio Berlinu to se desilo tako što su 1. septembra 1939. poljski graničari iznenada nasrnuli na nemačku oklopnu armiju, slučajno parkiranu u baš u blizini granice. Naravno, patriotske snage 3. Rajha su „žestoko uzvratile“ i rasturile Poljsku (uz ruski blagoslov) u roku od mesec dana.

- Ma, gospodine, mi smo trenutno u ratnom stanju, ne možemo da se bavimo time! Rešavajte to sami!

U redu, takva motorka nije bila izvor opasnosti, ali u tom trenutku u zgradi RTS bljesnula je oštrica jednog mnogo strašnijeg oružija – cenzorskih makaza.

Šta ćeš, nismo svi isti... Neko u ratu dobije metak, neko imetak.

Afrodizijačko dejstvo partijske knjižice na pojedince je poznato.

Čudo u kome roda sleće na odžak istopolnih golupčića lako je objašnjivo savremenim tehnologijama...

Iz udobnosti svojih domova, mlađane junoše kliktale su „kano soko sivi“ svojim miševima i tastaturama...

Vešajte, ja držim čas…

Mama, mama, zašto teta mazi zvezdu? Jel je ona ne bocka među nogama?

Pages