Mrtvi civili u sudaru civilizacija

Volim lepu šargarepu
al‘ mi kažu spanać klopaj
bićeš jaka ko Oliva,
lepa kao Badža
i pametna kao Popaj. *

Nekada davno ova šaljiva rođendanska stihoklepina izazvala je kod mog ćeretka trenutnu reakciju:

- Ne, tata, nisi lepo napisao. Oliva je lepa, Popaj je jak, a Badža je pametan… Čekaj, ne! Badža je jak, a Popaj pametan… Uh, ne…

Naravno da su šaljive dečije pesmice neprimerene tekstu koji pretenduje da se bavi ratnim grozotama koje, evo, traju već skoro mesec dana! Ali zar nije celokupna svetska javnost, poput devojčice predškolskog uzrasta, zaglavljena u dilemi – Izrael ili Palestina? Ko je tamo jak, ko glup, a ko i jedno i drugo? Jer u ratu u kome dečica bivaju raskomadana raketama (ili čekaju da budu zaklana pred kamerama) nema ni lepih, ni pametnih! Tu pobesneli mudžahedini i osioni jevrejski fundamentalisti horski urlaju: „Samo je mrtav nevernik dobar nevernik!“ I prelaze sa reči na nedela…

Upitajmo se:

Kako to da Francuzi i Nemci, posle mnogo vekova međusobnog ratovanja, danas ne prolivaju krv zbog nečega što se zove Alzas-Loren? Ili zbog toga što je neko protestant („hugenot“) ili katolik? Kako to da psihopate mogu svoju krvožednost da ispolje jedino na teritorijama gde je procenat nepismenih veći od godišnjeg priliva krupnih novčanica po glavi stanovnika? Ili beše broja bojevih glava? Zašto je nacizam (besomučno landaranje nacijom) ili verski fundamentalizam (podnošenje ljudskih žrtava svome milosrdnom bogu) tako karakteristično za Balkan, Ukrajinu, Nagorni Karabah ili krvavu Gazu?

Jer ako zadignemo flaster kojim se tamošnje vlasti drže za fotelju, otkrićemo da Gaza prikriva duboku ranu zagađenu pljuvačkom političara. Kovrdžava, crnomanjasta dečica (uzrasta moje ćere sa početka teksta) se u nekakvim švedskim, danskim ili belgijskim vrtićima zajedno igraju, bez obzira da li su osunećena rukom rabina ili hodže. Moše i Musa postaju neprijatelji samo u pustinjskim predelima natopljenim otrovom mržnje.

Čekaj, a zar se to isto nije događalo i na našem, plodnom, brdovitom Balkanu? Hrvatska, Bosna, Kosovo… Zašto je etnička higijena tako neophodna tamo gde mentalna higijena zakazuje? Zar lizanje krvave kame nije sogrešenije posta (uključujući i ramazanski) ako krv potiče iz taze preklanog vrata komšije koji nije iste vere? U svim svetim knjigama piše „ne ubij!“, nikako „ubij neverničku gamad i poruši im bogomolje“. Zahvaljujući tome, uprkos viševekovnoj turskoj vladavini, danas imamo na Kosovu i srpske svetinje i pravoslavno stanovništvo. I zahvaljujući tome u Jerusalimu imamo i Al Aksu, i Zid plača, i Crkvu Vaskrsenja Hristovog.

Statistika tvrdi da psihopate čine oko 1% populacije. Ispada da je problem u nama, „normalnoj većini“. Zar nismo mi, normalci, ti koji dovode psihopate na vlast? Na nekakvim izborima iz davne, 2006. godine krvožedni Hamas je osvojio većinu u tamošnjoj igraonici demokratije. Likud, šešeljasta partija na vlasti u Izraelu, takođe je došla na vlast lupajući u ratničke bubnjeve nacionalne ugroženosti i teritorijalne isključivosti. Upravo onako kao što su Njofra, Alija i Sloba ovde ložili svoj narod pre nego što su ga zajahali. Vrlo je mali korak od papira ubačenog u glasačku kutiju za podršku bezumlju do masovnih grobnica i ucveljenih majki.

Kako je Hamas, od većinskog dizanja ruku u palestinskom Parlamentu, prešao na dizanje mudžahedina paraglajderima, preletanje Orban-Trampovskog zida, otmicu tinejdžera i njihovu ugradnju u talački zid? I to uz šenlučenje hiljadama raketa po jevrejskim civilima?!

Kako Mosad, najsposobnija(?!) obaveštajna služba na svetu, nije primetila da se sprema napad? Ili ga je radosno dočekala? Ispada da je izraelsko trenutno „žestoko uzvraćanje“, bez obzira na broj stradalih civila, samo drugi naziv za etničko čišćenje. Baš kao kod nas, 90-ih.

I dok se „junački“ borci za slobodu Palestine kriju iza žena i dece, dok surova jevrejska ratna mašinerija melje zgrade, bolnice i civile – uz parolu „bolje smrt hiljada nedužnih, nego jedan jedini preživeli hamasovac“ – da se vratimo na početak ovog teksta.

Danas je moja ćera (ona devojčica koja se nekada mrštila nad zelenišom u tanjiru) uspešni IT stručnjak. Živi u zemlji gde se biciklom neprimetno prelazi u drugu zemlju, gde na granicama ne postoje zidovi, bodljikava žica, minska polja i jarinjske rampe.

Zato, za kraj, da korigujem naslov. Ne, ne sudaraju se u Gazi suprotstavljanje civilizacije. Sudaraju se pripadnici istog mentalnog sklopa. Samo pod različitim barjacima i parolama: Davidova zvezda ili palestinska trobojka? Apsolutno nebitno! I zastave i zavoj su komadi platna, samo što zavoj služi da se krvarenje zaustavi, zastave služe da se krvarenje otpočne. I da neki gramzivi vlastodršci krvlju nevinih učvrste temelje svojih prestola.

_______________________

    * Iz ciklusa „Klopadžije i mrljavci“, pesmice za decu predškolskog uzrasta.