Kratka priča

-Bi li se kladio? Ako ti ispričam priču i to istinitu i još te i rastužim, hoćeš li reći na glas da sam veliki kao čitav jedan život?

Vatre, ratovi, bolesti, tuge - sve se rodilo, umiralo i nanovo rađalo...

Sve je izgledalo kao igra anđela.

Sve je izgledalo kao igra anđela.

Otresao je sopstveni bol i dozvolio da ga preuzme njena ljubav, ona za koju je živeo, a onda se vratio u svet iz koga su iznikli i u kom su rastavljeni na nespojivo, pa se pribrao i usredsredio na problem.

„Nagazila je na grabulje u bašti, videla sam je ja, jer ne ostavlja stvari tamo gde im je mesto!“ Siktala je, a njena se beba od metar devedeset i sto kila mišića oblikovanih u teretani samo kvarno smešila iza leđa prilično nezainteresovanog policajca.

U pojedinim momentima tupog zurenja u jednu neodređenu, besmislenu tačku, potkradao bi se iskeženi osmeh zveri, koja je tek u naznakama ličila na nešto što bi se nazvalo ljudskim obličjem.

Povedi je, zaslužila je.

Skočila je sa kreveta uverena da je u pitanju zemljotres dok je on tek podigao pogled na takvu njenu reakciju i, ne rekavši ništa, ponovo vratio pogled na monitor.

Slobodan. Pomiren. Miran. Bez težine tela i života. Lebdi ili leti? Plovi ili ponire?Pad, kraj, počinju ga iznova. Slomljene kosti bar nisu slomljena krila. Feniks dobija šansu tek kada izgori.

Pages