Kratka priča

Kratka priča

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Voljeni je nije tražio, roditelji su je živu oplakali, sestrice jezerske prihvatile. Kada se voda umirila samo jedan je mjehur nosio sliku. Dječije cipelice.

„Biće sve u redu...u stvari, uvek je sve u savršenom redu. Teško ti je to shvatiti sada, ali veruj mi, doći će i taj trenutak...ne brini, sve je kako mora biti!“

Mala haljina od sirove svile, poprskana na svetloj osnovi uzdužnim tamno zelenim isprekidanim linijama u bukleu. Niska tamno zelenih svarovski biseraoko vrata, a na nogama cipele salonke od tamnozelenog laka.

Otac je takođe bio kivan na doktore. Mrzeo je tu profesiju, mrzeo je beli mantil, mrzeo je hleb koji oni zarađuju.

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Kad suze uguše potrebu duše za vazduhom i ljepotom sunca prepuštale su se u plavetne, potom modre do mračnih dubina, zauvijek napuštajući ovaj svijet.

Sećam se da su se retke sijalice ispred nekoliko kuća oslikavale u nekakvoj bari pored pruge. Nekoliko kuća. Znači nije stanica. Znači nema javne česme. Gde će naći vodu?

Tako je bilo i sa njom. Nije bila najlepša, ali je bila moje najveće bogastvo kojim sam se ponosio i kojim sam se hvalio. Bio sam najsrećniji dok sam je imao...

Pages