Nataša Đurović

Rođena 1974. u Kraljevu. Po zvanju diplomirani pravnik, a po opredeljenju borac protiv svega što predstavlja prepreku za život u kome ljubav i čovečnost imaju glavnu ulogu. Autor zbirke kolumni pod nazivom „Dnevnik dokone domaćice“ . https://www.facebook.com/djurovic.natasa/

Miris toplih krofni budio je neodoljivu želju da ih pojede u jednom zalogaju.

„Da li si spremna da doživiš nešto o čemu do sada nisi ni sanjala?“

“Ono si što udahneš i što dahom izbaciš”

Ko zna čega se čovek nagleda i šta može otkriti na putevima kojima se kreće?

U tom momentu, počela je istinski da mrzi majku. Kako god da okrene, za sve je ona bila kriva!

Jedna duša sačinjena od mnogo slojeva koji su se, vremenom, odvajali jedni od drugih, cepali, premeštali, budili, uspavljivali, radili sve težeći harmoniji u svom poretku, čekala je onako kako se čeka doba bremenito novim spoznajama koje daju tajne moći; čekala je da se zadato obistini;

Čekala ga je... Gledala kroz prozor, kuvala dve kafe, spremala ručak za dvoje. „Nema ga na spisku poginulih“. Nikad te reči nisu oprestale da odjekuju u njoj, kao ni vera da če se pojaviti, iznenada...

„Da li tako miriše neuspeh? Razočaranje? Gubitak?“ pitala se, a tako se i osećala. Bila je svesna da drhti i gubi kontrolu nad svojim telom, ali ne i pokreta koji je napravila dok je sa druge strane dolazio Željkov pospan glas: „Halo, Ivona, šta se dešava?“

“Nemoj, sine, kumim te Bogom! Tako ti očevog imena i groba, smiri se!”

“Ne diraj, Besmrtna! Postoje ljudi o kojima, jednostavno, ćutiš.”

Pages